"Негативац" шеретског осмеха

Од нашег специјалног извештача
Солун, 19. новембра – Личност у жижи 48. Солунског филмског фестивала је једна од најмаркантнијих и најутицајнијих фигура глумачке сцене данашњице, редитељ и продуцент Џон Малкович, симбол америчког независног филмског стваралаштва и потписник више од 70 холивудских улога међу којима је и она, недавно остварена, у филмском хиту "Беовулф" Роберта Земекиса.

На синоћној свечаности у здању Олимпион у срцу Солуна, уз овације и скандирање публике, Џону Малковичу је уручена награда "Златни Александар" за животно дело и изузетан допринос светском филму, а одмах потом приказан је и филм "Бити Џон Малкович" Спајка Џонза.

Још од раних јутарњих часова публика се тискала пред вратима дворане "Џон Касаветес" у покушају да уђе на Малковичеву мастер класу. Интересената је било много више него места за седење и стајање у дворани у којој је вођен, готово трочасовни, дијалог са глумцем, уз његов чувени "шеретски смисао за хумор". Мастер класи су присуствовали и у разговору учествовали и амерички писац и новинар грчког порекла Николас Гејџ, аутор књиге "Елени" по којој је снимљен филм са Малковичем у главној улози, као и Расел Смит, амерички продуцент, Малковичев дугогодишњи пословни партнер (заједно имају продуцентску кућу "Mr Mudd") и пријатељ још од тинејџерских дана.

Постоји ли "глумачка метода Малкович", како се постиже невероватна моћ трансформације, какви су изазови независног филмског стваралаштва и хоће ли амерички сценаристи истрајати у борби да им филмски и телевизијски студији плате дуговања проистекла из експлоатације њиховог рада и на интернету, биле су само неке од тема динамичног разговора током којег су Малкович и Смит представили и свој нови, заједнички филмски пројекат "Juno" који режира Џејсон Ритман.

– Много се тога данас мења у филмском свету, али нису све промене толико лоше. Изазови модерне технологије могу бити искоришћени и као нови путеви и начини филмског изражавања. Рецимо, YouTube који омогућава сваком ко има идеју да снимљени видео материјал стави на доступност вишемилионском аудиторијуму, пружа изванредну демократичност и омогућава свима онима који не желе или не могу да продуцирају филмове на конвенционалан начин, да се изразе и покажу – рекао је Малкович.

Коментаришући серијал својих улога "лоших момака" или "негативаца", Малкович је изразио неслагање са честом потребом студија да типологизују глумце и стално их ангажују за сличне улоге. "Никада на ликове које тумачим не гледам једнострано. Сваки од њих је другачије психолошки сложен и ’упакован’, сваки на другачији начин изазован", говорио је о својим улогама Малкович, и био испраћен бурним аплаузом.

Првих фестивалских дана свој нови пројекат представио је и редитељ Коста Гаврас, напомињући да ће његов филм "Eden is West" бити уједно и његов први филм рађен у копродукцији са Грчком, те ће тако коначно имати и грчку филмску националност (готово сви Гаврасови филмови су француске продукције).

– Повратак у Грчку и рад са Грцима, за мене значи дивну и изазовну авантуру. Прича мог филма је савремена, то је сторија о младом илегалном имигранту који из Грчке прелази Медитеран, да би стигао до дуго сањане дестинације, Париза. То ће бити роуд-муви о модерном Одисеју који, додуше, неће отићи до Итаке већ до сопственог одредишта. Сценарио је оригиналан, али није аутобиографски, што би се могло помислити, изјавио је на конференцији за новинаре Коста Гаврас.

Славни редитељ је објаснио и да је инспирацију за филм добио током разговора са једним француским министром који је рекао да ће у блиској будућности чак 20 милиона странаца имигрирати у Европу.

– Немогуће је не начинити реалистички филм о драми тих људи који Запад доживљавају као сањани рај. Биће, наравно, и много метафоре, у филм је укључен и мађионичар који покреће конце иза сцене, јер само магија може да помогне ситуацији у којој је свет данас, каже Гаврас, откривајући да ће снимање почети на пролеће. Снимаће се 12 недеља на локацијама у Паризу, Алпима и Криту...

После тродневних целодневних сесија, вечерас ће бити познато ко су добитници награда Балканског филмског фонда за развој нових филмских пројеката. Међу представљеним сценаријима нашла су се и два из Србије: "Турнеја" Горана Марковића и омнибус филм "Неке друге приче" које ће као редитељке потписати пет младих ауторки са подручја бивше Југославије: Ана Марија Роси, Инес Тановић, Ивона Јука, Марија Џиџева и Хана Слак (продуцент Ненад Дукић). Уместо, из здравствених разлога, спреченог Марковића пројекат филма "Турнеја" пред европским продуцентима представио је грчки копродуцент.

На Солунском фестивалу и ове године се одржава сесија Мреже кинематографија земаља југоисточне Европе у чијем је чланству и Србија. За средства из фонда ове мреже, међу 11 пројеката, конкуришу и два наша: "Шишање" Стевана Филиповића и "Април у Београду" Бојана Вулетића. Добитници подршке Мреже биће, такође, познати вечерас.