Никуд без компаса

Откриће компаса (бусола, магнетска игла) олакшало је путовање, јер морнари нису више морали да се држе обале и звезда, него су се смело отискивали и на морску пучину, због чега су и откривене непознате земље.

Пре две хиљаде година Кинези су већ имали примитиван компас: комад природног магнетног камена обрађен у облику кашике и постављен на камену плочу глатке површине, где се увек окретао тако да његова „ручица” показује на југ (зато што је шири део „кашике” привлачен магнетском северу). Облик кашике је изабран да представља констелацију сазвежђа Велики медвед – као што је добро познато, две звезде лево од ове констелације у истој су линији са Северњачом, главним астрономским савезником морепловаца. Ова справа чудног облика под именом синан помиње се у једној књизи из око 80. године, са другим референцама које вероватно датирају од 4. века пре наше ере.

Веза са жадом је овде значајна. Магнетни камен је чврст материјал – иако не толико колико неке врсте жада – па је израда магнетне „кашике”, као и веома углачане камене плоче, захтевала велику вештину. Ово указује на то да су компас изумели занатлије древне Кине који су обрађивали жад.

Будући да је већина древне науке нераскидиво повезана са окултним, не изненађује што Кинези следећи велики напредак у технологији компаса приписују чаробњацима. Један рад, који је 1906. написао Шен Куа, највећи од средњовековних кинеских научника, описује како „чаробњаци натрљају врх игле магнетским каменом, чиме се оспособи да показује на југ”.

Још у 2. веку Кинезису знали да се равни магнет поставља у смеру север–југ и да се тако постављен може окретати. То његово својство су кинески поморци користили за оријентацију на мору. Први компас направили су управо Кинези у 11. веку, док се у Европи користи од 12. века. Компас је добио назив према италијанској речи compasso – шестар.

Дакле, Кинези су први знали за магнетну иглу, а у Европу су је донели Арапи. Дуго се сматрало да је Флавио Ђоја из Ђенове (живео је око 1300. године) измислио бусолу. Како се ни данас не зна ко се досетио да магнетну иглу постави у кутију, могуће је да је то учинио баш он. Иначе, реч бусола води порекло од латинске речи buxula која значи кутија од шимшировог дрвета.

Ипак, открићу компаса претходили су векови. Наиме, Грцису близу града Магнезија пронашли црни минерал који привлачи комаде гвожђа и назвали га магнетит. Сматра се да је то привлачење први запазио Талес.

Први познати пример примене магнета био је покушај египатског архитекте Кинократа.

Магнетни компас има лагани магнет, најчешће у облику игле, који се може слободно кретати око вертикалне осе показујући смер магнетних полова Земље. Али, такав уређај није сасвим поуздан због промењивих односа магнетних и географских меридијана.

Међутим, данас постоји више врста компаса: радио-компас, соларни, астрокомпас…