Др Јовановић: Не плашим се провере рада

Секретар за здравство Београда, професорка др Драгана Јовановић, на недавну најаву министра здравља да ће од овог секретаријата, али и од осталих, странка Г17 плус затражити извештај о раду, одговара да нема од чега да страхује:

– Уколико надлежни од мене и осталих секретара затраже, спремна сам да поднесем реалан извештај о раду.

Докторка Јовановић каже за „Политику” да је у Секретаријату за здравство започето неколико важних пројеката усмерених на боље лечење Београђана, али пажња медија и даље је много више усмерена на смену пет директора здравствених установа који се, иако их је Скупштина града сменила, жустро бране.

– Не желим више да коментаришем њихове иступе на телевизији и осталим медијима. Без обзира на то како се јавности приказивао овај случај, то нису ствари за убеђивање. Постоје чињенице и извештаји градске и републичке инспекције, а онда се стиже до одговора на питање зашто су смењени. Такође не бих коментарисала ни тужбу министра здравља, професора Милосављевића против мене – каже секретар за здравство.

Докторка Јовановић наводи да је, иначе, већ три пута из Секретаријата за здравство Министарству здравља упућен допис у којем се моле за помоћ при решавању неких важних питања ургентне медицине за двомилионски Београд.

– У великом граду какав је Београд морају се обезбедити услови да свакодневно дежурају обе дечје клинике, а не сваког другог дана као што је сада. Или, да Специјална хируршка болница „Бањица” са 530 кревета буде укључена у дежурства на други дан истовремено кад дежура и Хирургија КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, јер се баш у ове дане поледице и снега показало колико је то неопходно – подсећа докторка Јовановић.

Оснивач ових установа је Република Србија, тако да реализација овог важног захтева не може да се оствари без помоћи Министарства здравља. Докторка Јовановић каже да се не може више одлагати организација стационара за тешко оболеле и умируће болеснике, односно за палијативно збрињавање тешко оболелих у крајњим фазама обољења.

– Секретаријат је започео програм едукације по домовима здравља да се обуче медицинске сестре које раде кућну негу, али је још важније да се што пре у сваком клиничко-болничком центру у Београду одвоји од 20 до 25 постеља, али уз одговарајуће истинско спровођење палијативног збрињавања. Значи, да се тешки болесници не примају у болницу због породице која врши притисак или социјалне службе, већ да се формирају хосписи, специјализована и опремљена одељења за ове болеснике. Ми овај проблем морамо да решимо као развијени свет – каже докторка Драгана Јовановић.

Она подсећа да смо потписници Европске повеље за палијативно збрињавање још из 2005. године, а тек септембра 2008. донет је Нацрт стратегије палијативног збрињавања који је дефицитаран и још на јавној расправи, а Србија је и даље једина земља која нема хосписе које има и Албанија.

Секретаријат за здравство је започео и програме унапређења стоматолошке заштите. Др Јовановић наводи да, на пример, студенти сада немају бесплатну стоматолошку заштиту. Започети су програми раног откривања повишеног крвног притиска и ангине пекторис и прављење популационог регистра, програм скринига рака дојке, тј. обучавање жена за самопреглед, али и кроз обуку рендген техничара за рад са мамографима, затим програм раног откривања хроничне опструктивне болести плућа и стварање популационог регистра, који такође до сада није постојао.