Dr Jovanović: Ne plašim se provere rada

Sekretar za zdravstvo Beograda, profesorka dr Dragana Jovanović, na nedavnu najavu ministra zdravlja da će od ovog sekretarijata, ali i od ostalih, stranka G17 plus zatražiti izveštaj o radu, odgovara da nema od čega da strahuje:

– Ukoliko nadležni od mene i ostalih sekretara zatraže, spremna sam da podnesem realan izveštaj o radu.

Doktorka Jovanović kaže za „Politiku” da je u Sekretarijatu za zdravstvo započeto nekoliko važnih projekata usmerenih na bolje lečenje Beograđana, ali pažnja medija i dalje je mnogo više usmerena na smenu pet direktora zdravstvenih ustanova koji se, iako ih je Skupština grada smenila, žustro brane.

– Ne želim više da komentarišem njihove istupe na televiziji i ostalim medijima. Bez obzira na to kako se javnosti prikazivao ovaj slučaj, to nisu stvari za ubeđivanje. Postoje činjenice i izveštaji gradske i republičke inspekcije, a onda se stiže do odgovora na pitanje zašto su smenjeni. Takođe ne bih komentarisala ni tužbu ministra zdravlja, profesora Milosavljevića protiv mene – kaže sekretar za zdravstvo.

Doktorka Jovanović navodi da je, inače, već tri puta iz Sekretarijata za zdravstvo Ministarstvu zdravlja upućen dopis u kojem se mole za pomoć pri rešavanju nekih važnih pitanja urgentne medicine za dvomilionski Beograd.

– U velikom gradu kakav je Beograd moraju se obezbediti uslovi da svakodnevno dežuraju obe dečje klinike, a ne svakog drugog dana kao što je sada. Ili, da Specijalna hirurška bolnica „Banjica” sa 530 kreveta bude uključena u dežurstva na drugi dan istovremeno kad dežura i Hirurgija KBC „Dr Dragiša Mišović”, jer se baš u ove dane poledice i snega pokazalo koliko je to neophodno – podseća doktorka Jovanović.

Osnivač ovih ustanova je Republika Srbija, tako da realizacija ovog važnog zahteva ne može da se ostvari bez pomoći Ministarstva zdravlja. Doktorka Jovanović kaže da se ne može više odlagati organizacija stacionara za teško obolele i umiruće bolesnike, odnosno za palijativno zbrinjavanje teško obolelih u krajnjim fazama oboljenja.

– Sekretarijat je započeo program edukacije po domovima zdravlja da se obuče medicinske sestre koje rade kućnu negu, ali je još važnije da se što pre u svakom kliničko-bolničkom centru u Beogradu odvoji od 20 do 25 postelja, ali uz odgovarajuće istinsko sprovođenje palijativnog zbrinjavanja. Znači, da se teški bolesnici ne primaju u bolnicu zbog porodice koja vrši pritisak ili socijalne službe, već da se formiraju hospisi, specijalizovana i opremljena odeljenja za ove bolesnike. Mi ovaj problem moramo da rešimo kao razvijeni svet – kaže doktorka Dragana Jovanović.

Ona podseća da smo potpisnici Evropske povelje za palijativno zbrinjavanje još iz 2005. godine, a tek septembra 2008. donet je Nacrt strategije palijativnog zbrinjavanja koji je deficitaran i još na javnoj raspravi, a Srbija je i dalje jedina zemlja koja nema hospise koje ima i Albanija.

Sekretarijat za zdravstvo je započeo i programe unapređenja stomatološke zaštite. Dr Jovanović navodi da, na primer, studenti sada nemaju besplatnu stomatološku zaštitu. Započeti su programi ranog otkrivanja povišenog krvnog pritiska i angine pektoris i pravljenje populacionog registra, program skriniga raka dojke, tj. obučavanje žena za samopregled, ali i kroz obuku rendgen tehničara za rad sa mamografima, zatim program ranog otkrivanja hronične opstruktivne bolesti pluća i stvaranje populacionog registra, koji takođe do sada nije postojao.