Рециклажа и даље неразвијена

У Србији тренутно постоје 294 предузећа која се баве рециклажом којих је чак 64 у главном граду. Већина њих ће, пошто влада усвоји програм „Старо за ново”, учествовати у „обради” старих аутомобила. Како истичу у Агенцији за рециклажу, овим послом могу да се баве само предузећа која су регистрована за сакупљање и прераду металног отпада, а која претходно добију сагласност надлежног министарства.

Према речима Александра Весића, помоћника министра за животну средину и просторно планирање, у току је израда листе фирми које ће учествовати у програму владе.

– У упутству, које за уредбу Владе Србије о замени старог аутомобила за нови припрема Министарство за животну средину и просторно планирање, наћи ће се сва предузећа која имају одобрење за рециклажу отпада. С обзиром на то да је свако од њих специјализовано за различиту врсту материјала, када се ауто преда на обраду, његови делови ће се рециклирати у различитим деловима наше земље – објаснио је Весић. На пример, отпадна уља ће се обрађивати у Рафинерији нафте Београд, акумулатори у Сомбору...

Ипак, потврду на основу које се одобрава попуст за куповину новог „пунта”, даваће само неколико фирми у Србији које имају постројења за обраду већег дела аутомобила, односно метала.

– Нигде у свету па ни код нас не постоји место на коме се може рециклирати цео ауто, то је немогуће, и зато у овај значајан подухват морају да се укључе сви који се у нашој земљи баве рециклажом која је код нас и даље недовољно развијена – рекао је Весић и додао да ће сировине које није могуће обрадити у Србији бити продаване у иностранству.

Како би се спречили могући штетни утицаји различитих сировина и материјала из аутомобила, инспектори Републичке инспекције за заштиту животне средине појачано ће контролисати рад свих предузећа за рециклажу. Негативних последица по животну околину, како истиче Весић, не би требало да буде.

– Рециклажа старих аутомобила само може да помогне у смањењу количине отпада у нашој земљи. Овај програм представља напредак у очувању животне околине јер ће са улица бити уклоњен велики број старих и непотребних возила, а загађење које доносе издувни гасови смањено – закључио је Весић.

Шеф одсека за берзу секундарних сировина у Агенцији за рециклажу Стана Бијеловић рекла је раније да би рециклажом старих аутомобила у Србији могла да се баве предузећа која су регистрована за сакупљање и прераду металног отпада, као и да та предузећа имају капацитета за рециклажу старих аутомобила. Она је прецизирала да се те фирме налазе у Београду, Алексинцу, Сенти, Кули, Шапцу и Зрењанину.

Каже се да је нека земља богата онолико колико успе да сачува своје природне ресурсе. Рециклажа отпадног материјала који угрожава животну средину стога је постала једна од нужних али, у последње време, и профитабилних привредних грана, поготову у развијеним државама света.

Земље Европске уније, од којих предњаче Холандија, Немачка, Белгија и Аустрија, годишње прераде између 50 и 60 одсто отпада, док је у Србији тај проценат далеко нижи. Према подацима Агенције за рециклажу, код нас се у току године обради само 14 одсто непотребних материја јер су капацитети за ову привредну грану и даље недовољно развијени.

Како је објаснила Славица Стефановић, задужена за послове едукације и односе са јавношћу у Агенцији за рециклажу, напредак је, ипак, сваке године уочљивији.

– У односу на 2003. годину, када је само три одсто отпада било рециклирано, ситуација је данас далеко боља. Ипак, државне институције, локална самоуправа, привреда и становништво морају стално да раде заједно како би се тај проценат стално повећавао – објаснила је Славица Стефановић.