Reciklaža i dalje nerazvijena

U Srbiji trenutno postoje 294 preduzeća koja se bave reciklažom kojih je čak 64 u glavnom gradu. Većina njih će, pošto vlada usvoji program „Staro za novo”, učestvovati u „obradi” starih automobila. Kako ističu u Agenciji za reciklažu, ovim poslom mogu da se bave samo preduzeća koja su registrovana za sakupljanje i preradu metalnog otpada, a koja prethodno dobiju saglasnost nadležnog ministarstva.

Prema rečima Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, u toku je izrada liste firmi koje će učestvovati u programu vlade.

– U uputstvu, koje za uredbu Vlade Srbije o zameni starog automobila za novi priprema Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, naći će se sva preduzeća koja imaju odobrenje za reciklažu otpada. S obzirom na to da je svako od njih specijalizovano za različitu vrstu materijala, kada se auto preda na obradu, njegovi delovi će se reciklirati u različitim delovima naše zemlje – objasnio je Vesić. Na primer, otpadna ulja će se obrađivati u Rafineriji nafte Beograd, akumulatori u Somboru...

Ipak, potvrdu na osnovu koje se odobrava popust za kupovinu novog „punta”, davaće samo nekoliko firmi u Srbiji koje imaju postrojenja za obradu većeg dela automobila, odnosno metala.

– Nigde u svetu pa ni kod nas ne postoji mesto na kome se može reciklirati ceo auto, to je nemoguće, i zato u ovaj značajan poduhvat moraju da se uključe svi koji se u našoj zemlji bave reciklažom koja je kod nas i dalje nedovoljno razvijena – rekao je Vesić i dodao da će sirovine koje nije moguće obraditi u Srbiji biti prodavane u inostranstvu.

Kako bi se sprečili mogući štetni uticaji različitih sirovina i materijala iz automobila, inspektori Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine pojačano će kontrolisati rad svih preduzeća za reciklažu. Negativnih posledica po životnu okolinu, kako ističe Vesić, ne bi trebalo da bude.

– Reciklaža starih automobila samo može da pomogne u smanjenju količine otpada u našoj zemlji. Ovaj program predstavlja napredak u očuvanju životne okoline jer će sa ulica biti uklonjen veliki broj starih i nepotrebnih vozila, a zagađenje koje donose izduvni gasovi smanjeno – zaključio je Vesić.

Šef odseka za berzu sekundarnih sirovina u Agenciji za reciklažu Stana Bijelović rekla je ranije da bi reciklažom starih automobila u Srbiji mogla da se bave preduzeća koja su registrovana za sakupljanje i preradu metalnog otpada, kao i da ta preduzeća imaju kapaciteta za reciklažu starih automobila. Ona je precizirala da se te firme nalaze u Beogradu, Aleksincu, Senti, Kuli, Šapcu i Zrenjaninu.

Kaže se da je neka zemlja bogata onoliko koliko uspe da sačuva svoje prirodne resurse. Reciklaža otpadnog materijala koji ugrožava životnu sredinu stoga je postala jedna od nužnih ali, u poslednje vreme, i profitabilnih privrednih grana, pogotovu u razvijenim državama sveta.

Zemlje Evropske unije, od kojih prednjače Holandija, Nemačka, Belgija i Austrija, godišnje prerade između 50 i 60 odsto otpada, dok je u Srbiji taj procenat daleko niži. Prema podacima Agencije za reciklažu, kod nas se u toku godine obradi samo 14 odsto nepotrebnih materija jer su kapaciteti za ovu privrednu granu i dalje nedovoljno razvijeni.

Kako je objasnila Slavica Stefanović, zadužena za poslove edukacije i odnose sa javnošću u Agenciji za reciklažu, napredak je, ipak, svake godine uočljiviji.

– U odnosu na 2003. godinu, kada je samo tri odsto otpada bilo reciklirano, situacija je danas daleko bolja. Ipak, državne institucije, lokalna samouprava, privreda i stanovništvo moraju stalno da rade zajedno kako bi se taj procenat stalno povećavao – objasnila je Slavica Stefanović.