Незапосленост лебди у ваздуху

Генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), Анхел Гурија упозорио je да ће глобална економска криза повећати број незапослених у свету и то за 25 милиона до 2010. године.

У Србији, према речима директора Националне службе за запошљавање Владимира Илића, има око 400.000 незапослених, али независни аналитичари тврде да је право стање ствари нешто другачије и да је од 850.000 до 900.000 незапослених у потрази за сталним послом.

Стопа незапослености, у овом тренутку, је према Илићевим речима нижа од 14 одсто и да је у ствари од 2006. године, када је стопа незапослености у Србији била 21,6 одсто, опстајао позитиван тренд смањења незапослености. Да ли ће тако бити и даље – показаће време.

Постоји и податак да у Србији око 200.000 људи старијих од 50 година тражи посао, али према Илићевоммишљењу на послодавцима је да одлуче кога ће да запосле, а на држави да пружи стимулансе послодавцима који се одлуче да ангажују старије за чије запошљавање постоје одређене олакшице. Субвенције за отварање радних места далеко су веће за запошљавање старијих и многи из ове популације незапослених успева да пронађе посао.

У нашем окружењу није свуда исто. Стопе незапослености су различите. Најниже су у Словенији и Црној Гори, а прилично високе у Босни и Херцеговини и Македонији.

Државни завод за статистику Хрватске је објавио да је стопа незапослености смањена за годину дана са 8,4 посто на седам посто. Подаци се односе на податке о броју незапослених у трећем кварталу 2007. године и у трећем кварталу прошле године. Крајем јануара на евиденцији хрватског Завода за запошљавање било је нешто мање од 254.000 незапослених. Две трећине незапослених у Хрватској су средњег образовања, а најмање незапослених има са вишом или високом стручном спремом. Више је жена које траже посао од мушкараца.

Словенци осећају утицаје кризе. У Заводу за запошљавање крајем јануара било је пријављено 73.911 незапослених, што је за 11,6 одсто више него у децембру прошле године. У поређењу са јануаром прошле године, незапосленост је порасла и то за 6,7 одсто. Због изразитог повећања, незапосленост је достигла ниво из марта 2007. године.

У Босни и Херцеговини, крајем прошле године, на евиденцијама Агенције за рад и запошљавање у потрази за послом било је пријављено 483.121 особа, што је у односу на 31. децембар 2007. представља смањење за 32.625 или – 6,33 посто. Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, у том периоду у Федерацији БиХ регистрована незапосленост је смањена за 28.927 особа или 7,87 посто, а у Републици Српској за 1.133 особе или 0,84 посто.

Како истичу у Агенцији за рад и запошљавање БиХ, после дужег тренда пада регистроване незапослености, у новембру и децембру прошле године забележен је раст броја незапослених. Стопа незапослености према званичној статистици износи 40 одсто, а према истраживању Агенције за рад она је далеко мања и износи 23 посто у односу на укупно расположиву радну снагу. Као један од могућих разлога наведено је отпуштање радника по основу пада економске активности и рецесије у европским земљама и у БиХ. Међу незапосленим је 50,9 посто жена.

У Македонији, која има два милиона становника, на крају прошле године било 343.363 незапослених, показују статистички подаци Агенције за запошљавање. Стопа незапослености је већа од 30 одсто. Највише незапослених је у главном граду Македоније, Скопљу, а на другом месту је – Тетово. Од укупног броја незапослених у Македонији око 106.000 већ осам година чека на посао.

У Црној Гори незапосленост пада. На бироима за незапослене почетком фебруара је било 28.405 особа или 10,76 од укупно расположиве радне снаге. Од почетка године евидентирано је 17,29 хиљада новозапослених.

Стопа незапослености је, према подацима Завода за запошљавање, у истом периоду прошле године, износила 13,2 одсто, а највећа од 32,7 одсто, забележена је у јулу 2000. године.

Завод је од почетка године евидентирао 17,29 хиљада новозапослених, као и 956 приправника.