Хрватска скраћује радну недељу

Од нашег сталног дописника
Загреб – У првом месецу ове године у Хрватској је без посла остало двадесетак хиљада радника, продаја станова је пала између 70 и 80 одсто, а аутомобила за око 60 одсто. Уплашени све опипљивијом економском кризом која се прелива из до јуче најјачих светских привреда хрватски грађани су скоро престали да купују трајнија добра, а сада највише брину какве ће им бити плате и пензије и да ли ће их уопште сачувати. Влада при томе још увек нема јасан план борбе против све присутније кризе, а какве ће мере применити тек најављује и обећава.

У том пакету мера, који никако да се коначно обликује, данас се открило да влада намерава да због све видљивије рецесије уведе краћу радну недељу, како је то баш ових дана већ урадила Велика Британија. Скраћивање радне недеље која сада износи 40 часова, како се објашњава, значи и смањивање плата, а та уштеда би се могла искористити за плаћање оних радника који би иначе били отпуштени.

Како ће то конкретно изгледати још се не зна, али синдикати већ имају озбиљне примедбе на такву могућност. Њихови представници сматрају да се о томе не треба донети закон који би једнако важио за сва предузећа, већ да влада треба да донесе препоруку сндикатима и послодавцима да се договоре о скраћивању радне недеље. Председник независних синдиката Крешимир Север о томе каже:

„И то само тамо где су исцрпљене све друге мере штредње, односно када би скраћивање радне недеље била задња мера која би значила очување радних места. Такву одлуку не буи требало доносити за целе секторе већ за поједина предузећа уз тачно прописане рокове. Јер, када би се донела законска одлука о краћој радној недељи њоме би се наштетило оним фирмама које нису у проблемима.“

Уз скраћивање радне недеље Санадерова влада поново раматра могућност замрзавања плата, што је већ једном одбијено у конфронтирању са синдикатима, а ићи ће се и са мерама штедње у министарствима и 19 постојећих јавних предузећа. Први ће на удару бити менаџери у јавним предузећима, чије плате су знатно више и од премијерове (поједине чак и три пута). Ако се у тим предузећима остваре уштеде од просечно три одсто, како се рачуна то би могло да донесе државном буџету измедју 190 и 200 милиона евра.

Радоје Арсенић

------------------------------------------------------

Ниже плате словеначким функционерима

Љубљана – Словеначки парламент би наредне седмице требало да усвоји закон који предвиђа ниже плате за функционере. Предлог тог закона предвиђа да парламент због заоштрених економских прилика снизи плате функционерима извршне, законодавне и судске власти.

У владином предлогу закона о привременом смањењу плата функционери би од 1. априла ове до 1. априла идуће године примали за четири одсто ниже основне плате, што одговара једном платном разреду.

Бета