Hrvatska skraćuje radnu nedelju

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – U prvom mesecu ove godine u Hrvatskoj je bez posla ostalo dvadesetak hiljada radnika, prodaja stanova je pala između 70 i 80 odsto, a automobila za oko 60 odsto. Uplašeni sve opipljivijom ekonomskom krizom koja se preliva iz do juče najjačih svetskih privreda hrvatski građani su skoro prestali da kupuju trajnija dobra, a sada najviše brinu kakve će im biti plate i penzije i da li će ih uopšte sačuvati. Vlada pri tome još uvek nema jasan plan borbe protiv sve prisutnije krize, a kakve će mere primeniti tek najavljuje i obećava.

U tom paketu mera, koji nikako da se konačno oblikuje, danas se otkrilo da vlada namerava da zbog sve vidljivije recesije uvede kraću radnu nedelju, kako je to baš ovih dana već uradila Velika Britanija. Skraćivanje radne nedelje koja sada iznosi 40 časova, kako se objašnjava, znači i smanjivanje plata, a ta ušteda bi se mogla iskoristiti za plaćanje onih radnika koji bi inače bili otpušteni.

Kako će to konkretno izgledati još se ne zna, ali sindikati već imaju ozbiljne primedbe na takvu mogućnost. Njihovi predstavnici smatraju da se o tome ne treba doneti zakon koji bi jednako važio za sva preduzeća, već da vlada treba da donese preporuku sndikatima i poslodavcima da se dogovore o skraćivanju radne nedelje. Predsednik nezavisnih sindikata Krešimir Sever o tome kaže:

„I to samo tamo gde su iscrpljene sve druge mere štrednje, odnosno kada bi skraćivanje radne nedelje bila zadnja mera koja bi značila očuvanje radnih mesta. Takvu odluku ne bui trebalo donositi za cele sektore već za pojedina preduzeća uz tačno propisane rokove. Jer, kada bi se donela zakonska odluka o kraćoj radnoj nedelji njome bi se naštetilo onim firmama koje nisu u problemima.“

Uz skraćivanje radne nedelje Sanaderova vlada ponovo ramatra mogućnost zamrzavanja plata, što je već jednom odbijeno u konfrontiranju sa sindikatima, a ići će se i sa merama štednje u ministarstvima i 19 postojećih javnih preduzeća. Prvi će na udaru biti menadžeri u javnim preduzećima, čije plate su znatno više i od premijerove (pojedine čak i tri puta). Ako se u tim preduzećima ostvare uštede od prosečno tri odsto, kako se računa to bi moglo da donese državnom budžetu izmedju 190 i 200 miliona evra.

Radoje Arsenić

------------------------------------------------------

Niže plate slovenačkim funkcionerima

Ljubljana – Slovenački parlament bi naredne sedmice trebalo da usvoji zakon koji predviđa niže plate za funkcionere. Predlog tog zakona predviđa da parlament zbog zaoštrenih ekonomskih prilika snizi plate funkcionerima izvršne, zakonodavne i sudske vlasti.

U vladinom predlogu zakona o privremenom smanjenju plata funkcioneri bi od 1. aprila ove do 1. aprila iduće godine primali za četiri odsto niže osnovne plate, što odgovara jednom platnom razredu.

Beta