Доградња или разградња Дејтона

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Председници Странке демократске акције и Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине, Сулејман Тихић и Драган Човић, показали су прошле суботе да су против Дејтонског споразума, оценио је за „Политику” потпредседник Партије демократског прогреса Слободан Наградић.

„Као услов за разговоре о променама Устава БиХ, лидер Савеза независних социјалдемократа је од Тихића и Човића затражио да јавно саопште да прихватају Републику Српску онакву каква је по Дејтонског споразуму. Они су то одбили и тако показали да, у суштини, не прихватају одредбу Устава БиХ која гласи: ’БиХ ће се састојати од два ентитета, Федерације БиХ и Републике Српске’. Овакав њихов став је запрепашћујући, не само за мене него и за све у РС”, објаснио је Наградић.

Очигледно је да Тихић и Човић покушавају да „разграде Дејтон”, односно да БиХ конципирају на начин који је неприхватљив за било коју политичку партију у Републици Српској, каже он . „Промене унутрашњег уређења БиХ, поготово оне за које се залаже СДА, апсолутно су неприхватљиве. Тешко да би ико из РС пристао на њих и по цену страховитих притисака, па и примене силе од стране међународне заједнице. Лично, верујем да таквих притисака, поготово силе, неће бити”, нагласио је Наградић.

Прошле суботе у Мостару су се састали Милорад Додик, Сулејман Тихић и Драган Човић. Као услов за разговор о променама Устава БиХ, Додик је од њих затражио да јавно кажу да – и територијално и уставноправно – прихватају Републику Српску онакву каква је дефинисана Дејтонским споразумом. Тихић и Човић су одбили Додиков предлог и он је напустио разговоре. Уз то, он је предложио да БиХ, после промене устава, буде састављена од три федералне јединице и да се зове Савезна Република или Федерална Република БиХ.

Човићев предлог будућег уставног уређења БиХ је ближи Додиковом него Тихићевом. Он се залаже за формирање федералних јединица. Оне би биле формиране на основу етничких, историјских, географских и других критеријума и не би имале компактну територију, односно територијални континуитет. Човић је раније изјављивао да приликом формирања нових федералних јединица не би важила садашња територијална подела на Републику Српску и Федерацију БиХ. Хрватске странке су и раније предлагале да Републици Српској дају територије општина Дрвар, Гламоч и Босанско Грахово, а да она њој уступи делове посавских општина – Брода, Дервенте, Шамца и Модриче.

Најрадикалније одступање од Дејтонског споразума предложио је лидер СДА Сулејман Тихић. Он тражи да БиХ буде подељена на економске регионе, који би се заснивали на саобраћајним, географским, економским и историјским критеријумима. Осим тога, СДА и Тихић захтевају да ниједан од три народа – Срби, Хрвати и Бошњаци – не буде апсолутно већински у будућим економским регионима. Према предлогу СДА, БиХ би била подељена на пет региона, Брчко би остало дистрикт, а Сарајево би, у предратним границама, било главни град БиХ. Због тога и не чуди што је Колегијум СДА одбацио предлог СНСД-а и оценио га као „враћање БиХ у преддејтонско време”.

Без обзира на различито виђење уставних промена, Милорад Додик, Сулејман Тихић и Драган Човић ће наставити разговоре, поготово о оним деловима Прудског споразума у којима имају висок степен сагласности. А реч је о решавању коначног статуса Брчко дистрикта, расподели државне имовине и попису становништва.