Блокада од Вардара до Муре

Од нашег сталног дописника

Брисел, 25. фебруара – Европска унија потврдила је, у понедељак, на заседању Савета министара да западни Балкан има европску перспективу, комесар Оли Рен је најавио могућност укидања виза, али нико од новинара са тог географског подручја није послао кући добру вест.

Македонија се и даље не помера у приближавању ЕУ, иако је званични кандидат за чланство од 2005. године, због спора са Грчком која тражи промену назива бивше југословенске републике. Србија има споразуме са ЕУ који су замрзнути због противљења Холандије, која тражи да Ратко Младић буде ухапшен. Кандидатура Црне Горе за чланство не наилази на разумевање у Бриселу, а Тирана је добила савет да не жури са кандидатуром.

Загреб је у преговорима са ЕУ блокирала Љубљана која тражи сопствени приступ отвореном мору и померање водене границе према Хрватској. Још пет држава ЕУ блокирало је Хрватску због непотпуне сарадње са Хагом. Страх од дестабилизације и промене граница Босне и Херцеговине појачан је откако је БиХ прошле године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, па о напретку у евроинтеграцијама нема речи.

Да ли је до потпуног застоја у евроинтеграцијама на Балкану дошло кривицом локалних влада које нису испуниле услове за напредовање или је у питању макар прећутни договор чланица ЕУ да привремено обуставе даље ширење Уније? И једно и друго. „Не постоји завера, али Хрватску блокира Словенија, Србија је блокирана због Хага, немамо сагласност о кандидатури Подгорице, Албанији смо рекли да не аплицира за чланство, у вези са Македонијом не догађа се ништа позитивно, а ми смо у финансијској кризи. Атмосфера је веома негативна”, објаснио је неименовани званичник Европске комисије.

Више назависних дипломатских извора „Политике” у Бриселу потврдило је да је у Унији драстично опало расположење за ширење граница од појаве светске финансијске и економске кризе. Исти извори наглашавају да ће се ЕУ још некако усагласити са уласком Хрватске у заједницу, јер на томе инсистира Немачка, а да ће се за следећи пријем чекати. „Најпре треба да решимо питање Лисабонског споразума, али Хрватска је близу, а следећа држава коју би Немачка подржала ка чланству у ЕУ вероватно је Србија, док су остали још далеко. Када смо 2004. године проширили границе на Исток, рекли смо да нам треба десет година да сваримо све што смо прогутали. Тако је било и после уједињења Немачке. Требало нам је десет година да то постане једна земља, а још постоје видљиве разлике. Међутим, после тога су ушле Бугарска и Румунија, ући ће вероватно и Хрватска, следеће или 2011. године. После тога стварно мора да прође неко време до следећег пријема”, казао је недавно један од бриселских дипломата из ЕК.

Оно што додатно јача позицију Хрватске на путу ка чланству у ЕУ, упркос блокади Словеније и 11 замрзнутих преговарачких поглавља, јесте будуће чланство у НАТО-у. Европска унија најпре је саопштила да је гранични спор суседних држава њихова билатерална ствар, али се нешто касније умешала нудећи медијацију и посредовање Мартија Ахтисарија. Рен је оценио да је следећа недеља кључна за преговоре Загреба и Љубљане. У међувремену Словенија користи сопствено чланство у НАТО-у и одуговлачи са ратификацијом пријема Хрватске у исту организацију. Очекује се да ће Љубљана ипак морати да ратификује приступницу за чланство Словеније и Албаније пре пролећног јубиларног 60. самита НАТО-а, који ће први пут бити одржан у две земље, Немачкој и Француској.

Словенија је начелно пристала на арбитражу Ахтисарија, а Хрватска такође, под условом да се нобеловац служи међународним правом приликом одређивања границе на Јадрану. Што се Македоније тиче, њој је приступ у НАТО блокирала Грчка тражећи промену назива имена државе. Наши извори наводе да је Скопље уочи прошлогодишњег самита НАТО-а у Букурешту и очекиваног пријема у северноатлантску војну алијансу пристало на назив Нова Македонија, али не и на новомакедонски језик и истоимену нацију. Исту меру Грци примењују према напорима Скопља да се придружи ЕУ. Србија мора да заврши сарадњу са Хагом да би активирала ССП, а Црна Гора укратко мора да докаже да је правна држава у којој се поштује закон да би постала кандидат. У ЕУ непрестано упозоравају на проблем БиХ и државе која не функционише, а сада прети да се распадне. Идеја ЕУ о стабилној БиХ претпоставља Хрватску и Србију у ЕУ. Брисел званично говори о Косову само када је тема мисија Еулекса. ЕУ и даље, према признању службеника Еулекса, даје приоритет миру и стабилности на Косову, док ће на увођење владавине права сачекати још неко време.

За овај сажет опис проевропске перспективе западног Балкана најпре су заслужни народи и државе настале распадом СФРЈ. Али у послератном периоду заједнички напор тих држава да успоставе нормалне међусобне односе био је мање-више мотивисан заједничком перспективом чланства у ЕУ. Застој у процесу придруживања вероватно јесте добар за ЕУ док траје економска криза, али није добар за перспективу западног Балкана.

Владимир Јокановић