Blokada od Vardara do Mure

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 25. februara – Evropska unija potvrdila je, u ponedeljak, na zasedanju Saveta ministara da zapadni Balkan ima evropsku perspektivu, komesar Oli Ren je najavio mogućnost ukidanja viza, ali niko od novinara sa tog geografskog područja nije poslao kući dobru vest.

Makedonija se i dalje ne pomera u približavanju EU, iako je zvanični kandidat za članstvo od 2005. godine, zbog spora sa Grčkom koja traži promenu naziva bivše jugoslovenske republike. Srbija ima sporazume sa EU koji su zamrznuti zbog protivljenja Holandije, koja traži da Ratko Mladić bude uhapšen. Kandidatura Crne Gore za članstvo ne nailazi na razumevanje u Briselu, a Tirana je dobila savet da ne žuri sa kandidaturom.

Zagreb je u pregovorima sa EU blokirala Ljubljana koja traži sopstveni pristup otvorenom moru i pomeranje vodene granice prema Hrvatskoj. Još pet država EU blokiralo je Hrvatsku zbog nepotpune saradnje sa Hagom. Strah od destabilizacije i promene granica Bosne i Hercegovine pojačan je otkako je BiH prošle godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, pa o napretku u evrointegracijama nema reči.

Da li je do potpunog zastoja u evrointegracijama na Balkanu došlo krivicom lokalnih vlada koje nisu ispunile uslove za napredovanje ili je u pitanju makar prećutni dogovor članica EU da privremeno obustave dalje širenje Unije? I jedno i drugo. „Ne postoji zavera, ali Hrvatsku blokira Slovenija, Srbija je blokirana zbog Haga, nemamo saglasnost o kandidaturi Podgorice, Albaniji smo rekli da ne aplicira za članstvo, u vezi sa Makedonijom ne događa se ništa pozitivno, a mi smo u finansijskoj krizi. Atmosfera je veoma negativna”, objasnio je neimenovani zvaničnik Evropske komisije.

Više nazavisnih diplomatskih izvora „Politike” u Briselu potvrdilo je da je u Uniji drastično opalo raspoloženje za širenje granica od pojave svetske finansijske i ekonomske krize. Isti izvori naglašavaju da će se EU još nekako usaglasiti sa ulaskom Hrvatske u zajednicu, jer na tome insistira Nemačka, a da će se za sledeći prijem čekati. „Najpre treba da rešimo pitanje Lisabonskog sporazuma, ali Hrvatska je blizu, a sledeća država koju bi Nemačka podržala ka članstvu u EU verovatno je Srbija, dok su ostali još daleko. Kada smo 2004. godine proširili granice na Istok, rekli smo da nam treba deset godina da svarimo sve što smo progutali. Tako je bilo i posle ujedinjenja Nemačke. Trebalo nam je deset godina da to postane jedna zemlja, a još postoje vidljive razlike. Međutim, posle toga su ušle Bugarska i Rumunija, ući će verovatno i Hrvatska, sledeće ili 2011. godine. Posle toga stvarno mora da prođe neko vreme do sledećeg prijema”, kazao je nedavno jedan od briselskih diplomata iz EK.

Ono što dodatno jača poziciju Hrvatske na putu ka članstvu u EU, uprkos blokadi Slovenije i 11 zamrznutih pregovaračkih poglavlja, jeste buduće članstvo u NATO-u. Evropska unija najpre je saopštila da je granični spor susednih država njihova bilateralna stvar, ali se nešto kasnije umešala nudeći medijaciju i posredovanje Martija Ahtisarija. Ren je ocenio da je sledeća nedelja ključna za pregovore Zagreba i Ljubljane. U međuvremenu Slovenija koristi sopstveno članstvo u NATO-u i odugovlači sa ratifikacijom prijema Hrvatske u istu organizaciju. Očekuje se da će Ljubljana ipak morati da ratifikuje pristupnicu za članstvo Slovenije i Albanije pre prolećnog jubilarnog 60. samita NATO-a, koji će prvi put biti održan u dve zemlje, Nemačkoj i Francuskoj.

Slovenija je načelno pristala na arbitražu Ahtisarija, a Hrvatska takođe, pod uslovom da se nobelovac služi međunarodnim pravom prilikom određivanja granice na Jadranu. Što se Makedonije tiče, njoj je pristup u NATO blokirala Grčka tražeći promenu naziva imena države. Naši izvori navode da je Skoplje uoči prošlogodišnjeg samita NATO-a u Bukureštu i očekivanog prijema u severnoatlantsku vojnu alijansu pristalo na naziv Nova Makedonija, ali ne i na novomakedonski jezik i istoimenu naciju. Istu meru Grci primenjuju prema naporima Skoplja da se pridruži EU. Srbija mora da završi saradnju sa Hagom da bi aktivirala SSP, a Crna Gora ukratko mora da dokaže da je pravna država u kojoj se poštuje zakon da bi postala kandidat. U EU neprestano upozoravaju na problem BiH i države koja ne funkcioniše, a sada preti da se raspadne. Ideja EU o stabilnoj BiH pretpostavlja Hrvatsku i Srbiju u EU. Brisel zvanično govori o Kosovu samo kada je tema misija Euleksa. EU i dalje, prema priznanju službenika Euleksa, daje prioritet miru i stabilnosti na Kosovu, dok će na uvođenje vladavine prava sačekati još neko vreme.

Za ovaj sažet opis proevropske perspektive zapadnog Balkana najpre su zaslužni narodi i države nastale raspadom SFRJ. Ali u posleratnom periodu zajednički napor tih država da uspostave normalne međusobne odnose bio je manje-više motivisan zajedničkom perspektivom članstva u EU. Zastoj u procesu pridruživanja verovatno jeste dobar za EU dok traje ekonomska kriza, ali nije dobar za perspektivu zapadnog Balkana.

Vladimir Jokanović