Слободна стада фармера Џакуле

Банија – Породица Џакула у банијском сеоцету Сјеверовац има свој грб, по величини поседа они су за овдашње прилике латифундисти, а по броју грла спадају међу најкрупније сточаре у Хрватској. Специфичност њиховог сточарства је што то благо и зими и лети углавном борави под отвореним небом. Стуб породичног бизниса је ветеринар Родољуб Џакула, а десна рука му је супруга Вишња, дипломирани економиста. Ту су и његови родитељи Маца и Жарко, деда Петар и троје деце – Софија, Дамјан и Милош, дакле четири генерације Џакула. Родољуб и Вишња су живели у Загребу, одакле су се вратили 1996.  

– Опредељење да се бавимо пољопривредом је наш избор и ми на то нисмо били принуђени због тога што нисмо могли да живимо од нечег другог. Мој основни мотив била је жеља да имам властити бизнис – каже Родољуб, коме је сада 37 година. Пољопривредну производњу на скромном породичном имању започео је отац Жарко још 1970. пошто се и он овде вратио, након што је неко време живео у Петрињи. Иначе, за тадашње прилике, нешто модернијим сточарством се бавио још 1919. Родољубов прадеда по повратку из Америке.  

У рату деведесетих производња је сведена на минимум, а по повратку Родољуба и Вишње из Загреба почели су да се баве овчарством, па онда говедарством и свињарством. Пре четири године, користећи своје ветеринарско знање, овај банијски фармер се упустио у узгој говеда по систему крава–теле. Стока живи на отвореном током целе године и стално је на пашњацима, а зими је хране сеном. Говеда се ту и размножавају, краве се не музу а њихово млеко пију само телад. Занимљиво је да говедо може да поднесе и температуру од минус 40 степени, а кравама не треба никаква прихрана већ се хране само на испаши а сеном зими. Овај начин гајења стоке не захтева много радне снаге.

Из стада на отвореном издваја се телад која иде на тржиште или у тов, па се испоручује као јунад.  

– Хрватска увози телад, а на тржишту ЕУ недостаје 25 одсто јунади. Ту је вероватно предност говедарства у коме се на тржиште, уместо млека, испоручује само месо. Не треба занемарити ни огромне ресурсе у слободном земљишту које се на овим просторима не обрађује и лежи неискоришћено – прича Родољуб.  

Џакуле "на слободи" држе 60 крава и 30 јуница, у тову им је још 80 грла телади. Од свиња у обору држе по 10 до 12 крмача расе ландрас од којих на тржиште испоручују прасад, у оближњој шуми борави 46 крмача домаће црне славонске расе и оне репродукују прасад која се у одређеном узрасту користи за справљање чувене банијске кобасице. На попису сточног фонда су и шест коња и три магарца који се држе у рекреативне сврхе, због деце. Ту је и 15 коза.

Када је реч о квалитету њиховог сточарства, највише се поносе стадом од стотину оваца и десет овнова виртенберг расе. На највећем пољопривредном сајму у Хрватској, у Гудовцу код Бјеловара, њихов ован је прошле године освојио шампионску титулу.

Кад се 1997. вратио из Загреба, Родољуб је дигао велики кредит и куповао земљу. Она је у то време била јефтина пошто је опустела због масовног егзодуса његових сународника Срба у "Олуји". Овде земље има, али нема сточара.  

– "Олуја" је само помела пољопривредне остатке. Хоћу рећи да је ова грана и у боља времена била мало заступљена и људи су се углавном бавили нечим другим, а ратарством и сточарством само из нужде. Већи произвођачи су се или вратили и већ поново стали на ноге, или су се тим послом почели бавити тамо где су доспели. Ово је тежак посао и то је један од главних разлога зашто се избегли више не враћају, а могли би у том случају да се баве баш сточарством јер за то донекле постоје услови. Да би се остварио приход од јунице, треба да прођу четири године – објашњава Родољуб.