Slobodna stada farmera Džakule

Banija – Porodica Džakula u banijskom seocetu Sjeverovac ima svoj grb, po veličini poseda oni su za ovdašnje prilike latifundisti, a po broju grla spadaju među najkrupnije stočare u Hrvatskoj. Specifičnost njihovog stočarstva je što to blago i zimi i leti uglavnom boravi pod otvorenim nebom. Stub porodičnog biznisa je veterinar Rodoljub Džakula, a desna ruka mu je supruga Višnja, diplomirani ekonomista. Tu su i njegovi roditelji Maca i Žarko, deda Petar i troje dece – Sofija, Damjan i Miloš, dakle četiri generacije Džakula. Rodoljub i Višnja su živeli u Zagrebu, odakle su se vratili 1996.  

– Opredeljenje da se bavimo poljoprivredom je naš izbor i mi na to nismo bili prinuđeni zbog toga što nismo mogli da živimo od nečeg drugog. Moj osnovni motiv bila je želja da imam vlastiti biznis – kaže Rodoljub, kome je sada 37 godina. Poljoprivrednu proizvodnju na skromnom porodičnom imanju započeo je otac Žarko još 1970. pošto se i on ovde vratio, nakon što je neko vreme živeo u Petrinji. Inače, za tadašnje prilike, nešto modernijim stočarstvom se bavio još 1919. Rodoljubov pradeda po povratku iz Amerike.  

U ratu devedesetih proizvodnja je svedena na minimum, a po povratku Rodoljuba i Višnje iz Zagreba počeli su da se bave ovčarstvom, pa onda govedarstvom i svinjarstvom. Pre četiri godine, koristeći svoje veterinarsko znanje, ovaj banijski farmer se upustio u uzgoj goveda po sistemu krava–tele. Stoka živi na otvorenom tokom cele godine i stalno je na pašnjacima, a zimi je hrane senom. Goveda se tu i razmnožavaju, krave se ne muzu a njihovo mleko piju samo telad. Zanimljivo je da govedo može da podnese i temperaturu od minus 40 stepeni, a kravama ne treba nikakva prihrana već se hrane samo na ispaši a senom zimi. Ovaj način gajenja stoke ne zahteva mnogo radne snage.

Iz stada na otvorenom izdvaja se telad koja ide na tržište ili u tov, pa se isporučuje kao junad.  

– Hrvatska uvozi telad, a na tržištu EU nedostaje 25 odsto junadi. Tu je verovatno prednost govedarstva u kome se na tržište, umesto mleka, isporučuje samo meso. Ne treba zanemariti ni ogromne resurse u slobodnom zemljištu koje se na ovim prostorima ne obrađuje i leži neiskorišćeno – priča Rodoljub.  

Džakule "na slobodi" drže 60 krava i 30 junica, u tovu im je još 80 grla teladi. Od svinja u oboru drže po 10 do 12 krmača rase landras od kojih na tržište isporučuju prasad, u obližnjoj šumi boravi 46 krmača domaće crne slavonske rase i one reprodukuju prasad koja se u određenom uzrastu koristi za spravljanje čuvene banijske kobasice. Na popisu stočnog fonda su i šest konja i tri magarca koji se drže u rekreativne svrhe, zbog dece. Tu je i 15 koza.

Kada je reč o kvalitetu njihovog stočarstva, najviše se ponose stadom od stotinu ovaca i deset ovnova virtenberg rase. Na najvećem poljoprivrednom sajmu u Hrvatskoj, u Gudovcu kod Bjelovara, njihov ovan je prošle godine osvojio šampionsku titulu.

Kad se 1997. vratio iz Zagreba, Rodoljub je digao veliki kredit i kupovao zemlju. Ona je u to vreme bila jeftina pošto je opustela zbog masovnog egzodusa njegovih sunarodnika Srba u "Oluji". Ovde zemlje ima, ali nema stočara.  

– "Oluja" je samo pomela poljoprivredne ostatke. Hoću reći da je ova grana i u bolja vremena bila malo zastupljena i ljudi su se uglavnom bavili nečim drugim, a ratarstvom i stočarstvom samo iz nužde. Veći proizvođači su se ili vratili i već ponovo stali na noge, ili su se tim poslom počeli baviti tamo gde su dospeli. Ovo je težak posao i to je jedan od glavnih razloga zašto se izbegli više ne vraćaju, a mogli bi u tom slučaju da se bave baš stočarstvom jer za to donekle postoje uslovi. Da bi se ostvario prihod od junice, treba da prođu četiri godine – objašnjava Rodoljub.