Свом снагом по имовини криминалаца

На удару државе наћи ће се не само незаконито стечена имовина, већ и сав посед окривљеног који није у сразмери са приходима и чије порекло не може да докаже. То значи да би Милорад Улемек Легија, браћа Александар и Милош Симовић, Станко Суботић Цане, Горан Кљајевић, Секула Пијевчевић, Михаљ Кертес и многи други оптуженици већ од ове седмице могли да очекују позиве за рочишта на којима ће доказивати порекло свега што поседују. Стручњаци процењују да је Закон о одузимању имовине, један од најважнијих прописа за успешно супротстављање организованом криминалу. Прављен је по узору на италијански закон, на који је „Коза ностра” својевремено одговорила претњом да ће срушити Криви торањ у Пизи, Колико ће захтева за трајно одузимање имовине бити поднето, знаће се по завршетку финансијских истрага, каже наш саговорник, Миљко Радисављевић, специјални тужилац:

– Тужилаштво је спремно за покретање финансијских истрага. Први поступци односиће се на припаднике такозваног земунског клана и особе оптужене због трговине опојним дрогама.

Да ли ће се одредбе новог закона примењивати и на оптужене у предметима такозване стечајне, царинске, дуванске, друмске, саобраћајне мафије и на аферу „Кипар”?

У свим кривичним поступцима које је покренуло Специјално тужилаштво могу се применити одредбе овог закона. Међутим, да би до тога дошло, неопходно је да буде испуњен и други, рекао бих материјални услов, односно да постоји имовина проистекла из кривичног дела. Једна од карактеристика организованог криминала јесте то да се кривична дела врше управо ради стицања имовинске користи. Постоје основи сумње да већина окривљених против којих водимо кривичне поступке поседују имовину проистеклу из кривичног дела. Да ли ће те сумње бити потврђене знаћемо после спроведених финансијских истрага. Извесно је да ће се оне водити у предметима које помињете, али и у другим.

Какве су процене о броју оптужених који би могли да се већ од следеће седмице нађу под финансијском истрагом?

Тачан податак о томе у овом тренутку није могуће саопштити. Свакако, против већег броја окривљених организатора и чланова криминалних група биће покренуте финансијске истраге. Колико ће захтева за трајно одузимање имовине бити поднето знаће се по завршетку истрага, а то ће зависити од прикупљених доказа о имовини и законитим приходима власника. Не треба очекивати брзе, а још мање лаке поступке. Евиденције и базе података о имовини грађана којим располажу државни органи, јавна предузећа и друге организације нису ажурне. Биће неопходно доста класичног оперативног полицијског рада да би се дошло до тих података.

Како ће изгледати процедура одузимања нелегално стечене имовине?

Поступак финансијске истраге покреће се посебном наредбом јавног тужиоца против власника, када постоје основи сумње да поседује знатну имовину проистеклу из кривичног дела. Истрагом руководи јавни тужилац. Циљ истраге је да се прикупе докази о имовини, законитим приходима и трошковима живота окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, докази о имовини коју је наследио правни следбеник и о накнади по којој је имовина пренета на треће лице.

Шта ће бити задатак Јединице за финансијску истрагу и Дирекције за управљање одузетом имовином?

Јединица за финансијску истрагу је специјализована јединица Министарства унутрашњих послова чији је задатак да открије имовину проистеклу из кривичног дела и да прикупи доказе. Дирекција за управљање одузетом имовином је орган у саставу Министарства правде који управља одузетом имовином, бави се проценама, складиштењем, чувањем, продајом и располагањем добијених средстава као и пружањем међународне правне помоћи.

У којим ситуацијама ће имовина бити привремено одузета?

У случајевима када постоји опасност да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено, на пример у случају опасности да ће имовина бити прикривена, отуђена и слично. Предвиђена је могућност да и јавни тужилац изузетно може донети наредбу о забрани располагања имовином и о привременом одузимању покретне имовине. Ова мера траје до доношења одлуке суда о захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине.

Каква је процедура за трајно одузимање имовине?

Захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела јавни тужилац подноси суду после подизања оптужнице и њеног ступања на правну снагу. Јавни тужилац може поднети такав захтев у року од годину дана по правноснажном окончању кривичног поступка. По истеку овог рока захтев за одузимање имовине се не може поднети. Разликује се поступак по захтеву за одузимање који је поднет у току првостепеног поступка или после тога. У првом случају, власник ће бити позван на главни претрес ради изјашњења да ли оспорава поднети захтев. Уколико оспори захтев јавног тужиоца одлука ће бити донета у посебном поступку, а у свим другим случајевима одлука ће бити садржана у кривичној пресуди. Поводом захтева за трајно одузимање имовине поднетог после завршеног првостепеног поступка и у случају када је власник на главном претресу оспорио захтев тужиоца, суд доноси одлуку на посебном рочишту. Трајно одузимање имовине није могуће пре правоснажног завршетка кривичног поступка. За разлику од тога, привремено одузимање имовине може се реализовати у свим фазама кривичног поступка, као и финансијска истрага.

Да ли ће овај закон важити и ван случајева организованог криминала?

Да. Закон ће се односити и на случајеве приказивања порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију, кривична дела против привреде, фалсификовања новца, фалсификовања хартија од вредности, фалсификовања и злоупотребе платних картица, пореске утаје, кријумчарења, прања новца, неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога, недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи, примања мита, давања мита па до кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом. Одредбе овог закона примењују се за најтеже облике ових дела када имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

Да ли ће и сведоци сарадници моћи да се нађу на удару закона?

Закон се неће примењивати на сведоке сараднике који су тај статус стекли до дана ступања на снагу закона, а то је 4. новембар 2008. године. Интересантно је да ће се закон примењивати и на оставиоце, односно на особе против којих кривични поступак није покренут или је обустављен због њихове смрти. Да би до тога дошло, потребно је да је у кривичном поступку који се води против других лица утврђено да је оставилац заједно са њима учинио кривично дело на које се овај закон примењује.

Како ће се закон примењивати на особе које су у бекству?

Бекство није сметња за вођење финансијске истраге. У поступку привременог и трајног одузимања имовине, закон обавезује суд да одржи рочиште на које позива власника и његовог браниоца. На тај начин се власнику пружа могућност да оспори наводе јавног тужиоца у захтеву за одузимање имовине. У случају да се власнику имовине не може доставити позив, суд је у обавези да му по службеној дужности постави пуномоћника. На овај начин су створене процесне претпоставке да се поступак одузимања имовине води и против лица која су у бекству.

Која имовина ће бити одузимана и како ће држава том имовином располагати?

Одузимаће се новац, покретне ствари, драгоцености, акције, обвезнице, друге хартије од вредности, некретнине у виду кућа, станова, локала, пословних зграда, земљишта и другог, приход или зарада из кривичног дела. Сматрам да ће у примени закона имовина у виду некретнина најчешће бити одузимана. Када кривични суд донесе решење којим усваја захтев јавног тужиоца, доставља га власнику, јавном тужиоцу и Дирекцији. Одмах по пријему решења суда, Дирекција је у обавези да предузме мере за обезбеђење, пописивање, чување и евентуално располагање одузетом имовином. По правоснажности решења о одузимању непокретне имовине она постаје власништво Републике Србије, као и сва друга трајно одузета имовина. Највећи део трајно одузете имовине биће продат. По одбијању трошкова управљања одузетом имовином, преостала средства биће уплаћивана у буџет Републике Србије. Део тих средстава биће коришћен за финансирање социјалних, здравствених, просветних и других установа. Уколико се у одузетој имовини нађу предмети од историјске, уметничке или научне вредности они ће без накнаде бити уступљени установама надлежним за њихово чување.