„Политика” као стуб породице

Врање – „Двадесет трећег јануара ове године, због прехладе, нисам могао да код мога продавца ’Политике’ купим ваше издање од тога дана. Обраћам вам се овом молбом да ми поштом доставите ваш лист од 23. јануара”, наведено је, између осталог, у писму које је почетком фебруара стигло у нашу редакцију из Врања, од читаоца Јована Аврамовића (95), адвоката у пензији. Уз писмо је приложено и 50 динара, „на име вредности листа и трошкова ваших”, како је Аврамовић педантно прецизирао.

Наравно да смо нашем читаоцу изашли у сусрет, на чему нам је Аврамовић писмом љубазно захвалио, уз напомену: „Искрено говорећи, ни једног тренутка нисам сумњао да ћете, као озбиљна кућа, удовољити мојој молби”.

– За ваш лист сам везан емотивно и интелектуално, он је део мене и моје породице. И мој отац Алекса, Пашићев радикал, чији су преци из Пећи дошли у Врање, где смо постали једна од најстаријих трговачких породица, редовно је добијао и читао „Политику”. Кад су га издале очи, ја сам био задужен да му читам новине, од прве до последње странице – прича нам Аврамовић, наглашавајући да му је то породично задужење временом постало истинско задовољство:

– Једва сам чекао да се вратим из школе, да се прихватим „Политике” и прочитам је наглас оцу, а том „јавном информисању” присуствовали су и мајка, браћа и сестре, и понеки од очевих колега. Са „Политиком” сам наставио да се дружим и као гимназијалац, а касније и као студент Правног факултета у Београду где сам 1936. године упознао своју супругу Надежду, која је преминула пре годину дана. Венчали смо се 1944. године, имамо три кћери, осам унучади и осам праунучади – каже нам чика Јоца, како Врањанци зову овог некадашњег адвоката и годинама активног спортског и културног посленика и хуманисту: када је у јулу 1963. Скопље погодио разоран земљотрес, одазвао се јавном позиву са страница „Политике” да се свако ко је у могућности стави на располагање екипама које су кренуле у помоћ пострадалим житељима главног града Македоније.

– Одмах сам затворио своју адвокатску канцеларију и десет дана својим аутом превозио повређене Скопљанце у болнице широм Србије. Одликован сам орденом заслуга за народ, а носилац сам и многобројних других признања – казује нам Аврамовић, који је у адвокатској каријери имао око 10.000 предмета, а и данас је, иако пензионер, веран том позиву.

– Свакодневно ми у кућу дође по неколико странака, тражећи од мене савете и помоћ. Мој унук управо окончава студије права и жели да настави мојим стопама, и као адвокат и као верни читалац „Политике”. Често коментаришемо написе у вашем листу и радује ме када ми каже да му информације и коментари које налази у „Политици” пресудно помажу да правилно схвати сложеност данашњег света и догађаје у нашој земљи, баш као што је и мени ваш лист деценијама био водиља и компетентан саговорник – закључује Јован Аврамовић.