На Космету продато 331 друштвено предузеће

На Косову и Метохији је, према подацима из земљишних књига и других докумената Републике Србије и бивше Југославије, у српском власништву регистровано 58,79 одсто територије, од чега је 43 одсто у државном, друштвеном и власништву Српске православне цркве, а око 15 одсто у приватном власништву. Али готово сва права над овом имовином су суспендована.

Уредбом из 1999. године Унмик је себе овластио да управља државном и друштвеном имовином и до средине прошле године продато је 313 српских предузећа, од чега је инкасирано око 350 милиона евра. Новац је углавном завршио на рачунима у иностранству.

Унмик је у оквиру свог Четвртог стуба власти (Економски развој и реконструкција, који је био под покровитељством ЕУ) спроводио процес приватизације предузећа и то преко Косовске поверилачке агенције (КПА, Kosovo Trust Agency) коју је основао 2002. године. За решавање питања из надлежности агенције Унмик је основао Посебно веће Врховног суда Косова, а правни основ за доношење ових уредби почивао је на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Планирано је да средства од продаје одлазе у посебан фонд под контролом КПА да би се касније користила за измирење обавеза према повериоцима, власницима и радницима, међутим, то се није десило у пракси.

Након једностраног проглашења независности институције у Приштини основале су Косовску агенцију за приватизацију (Privatisation Agency of Kosovo), која је преузела надлежности КПА. Та агенција је наставила са продајом друштвене и државне имовине Србије не утврђујући право власничко стање. Од октобра 2008. агенција, која функционише као самостално тело, на два тендера продала је још 18 предузећа за 10,5 милиона евра.

Начелник Одељења за правосуђе, људска права и имовинско-правна питања у Министарству за КиМ Игор Поповић напомиње да су приликом свих ових продаја делови предузећа (филијале, организационе јединице и погони) из централне Србије и Војводине продавани као посебна предузећа која немају никакве обавезе према матичним фирмама. „При томе, радницима српске националности нису исплаћивана никаква финансијска средства, а косовски Албанци су стављани на листе носилаца новчаних права. Известан број Срба се против оваквог поступка жалио посебној комори Врховног суда у Приштини”, каже Поповић.

Проблем је и са приватном имовином косовских Срба. Према подацима катастра, за укупно 1.299 катастарских општина колико их је на КиМ, на свакој од 2.575.448 катастарских парцела убележена је површина, власник, односно корисник имовине. Република Србија поседује оригиналну документацију за коју је својевремено Унмик тражио да се врати. Али, како за „Политику” каже Славиша Станић, секретар Привредне коморе КиМ, све копије су остале у катастарским службама, што значи да Унмик има ту документацију. Оригинални катастарски подаци су пре доласка међународних снага пренети у Крушевац да би се сачували докази о власништву и спречиле злоупотребе. Оригинална документација није изнета једино из Истока, Пећи, Клине и Ораховца. У тим општинама је, како наводи Поповић, према подацима којима располаже Министарство за КиМ, забележено највише случајева фалсификовања оригиналне власничке документације. Скупштина Косова је 2003. године донела и Закон о катастру, у коме је чланом 12 предвиђено брисање оштећених и уништених зграда и станова из евиденције „по службеној дужности”.

По проглашењу косовског устава, 15. јуна прошле године, каже Негосава Мрдаковић, асистент за односе са јавношћу, Косовска агенција за имовину наставила је да решава питања имовинских захтева, што значи да је све прешло у руке косовских власти. Она наглашава да Агенција на Косову и даље прима захтеве, а да је канцеларија у Србији затворена у децембру 2007. године.

Привремене косовске институције нису донеле закон о реституцији нити постоје назнаке да то намеравају да ураде. Сва питања која су у вези са реституцијом српске имовине у влади Косова пребацују на скупштину, а портпарол Мемљи Краснићи наглашава да „је то ствар скупштине и посланика”. Бојан Стојановић, шеф парламентарне групе Самосталне либералне странке (СЛС) и председник Комисије за права и интересе заједница и повратак, каже да је предлагање закона о повраћају имовине искључиво у рукама кабинета косовске владе, који „тај закон никада није дао на предлог скупштини, па чак ни преко ’читања’, није предложено да уђе у скупштинску процедуру”.

„Представници СЛС-а који имају два министра у кабинету Хашима Тачија, отпочетка инсистирају на овом закону. Очигледно је, међутим, да наши напори не могу да уроде плодом, па ћемо тако морати да затражимо да се тај закон уради, а најбоље ће бити да то буде у канцеларији Питера Фејта, јер смо једино тако сигурни да ће они бити усаглашени са европским стандардима”, каже посланик косовске владе.

Б. Радомировић
Б. Митриновић