Од Вавиних игрица до забране

Републичка радиодифузна агенција је препоруком да видовњаци буду „скинути” и са програма локалних телевизија, које кабловским путевима стижу до будуће клијентеле, ставила тачку на један подужи период владавине врачара на малим екранима. Упућени кажу да је почело је са Вавом у радио-емисији „Вавигрице” 1995. Ипак, телевизија је имала пресудну улогу у помами за такозваним окултним садржајима, јер су разни „читачи судбине” деведесетих година прошлог века изашли из специјализованих часописа и освојили телевизију као најмоћнији пропагандни медиј, уверава др Лидија Радуловић, доцент на Филозофском факултету.

Да је реч о истраживачу коме се може веровати говоре и имена предмета које предаје на Одељењу за етнологију и антропологију а то су антропологија религије, народна религија Срба и националну етнологију. У својим истраживањима навела је много тога што ће већина препознати као делић своје свакодневице, неке и насмејати, ослободити заблуда, подсетити на разне Ваве, Клеопатре, Зорке (једина којој је суђено због довођења људи у заблуду за дебеле паре) и видовите Бранке, Трговчевиће, с којима су Срби проводили дане санкција, чекали вести о ратовима и примирју. Много тога стало је и у  књигу „Окултизам овде и сада”, која се лако чита иако се бави не баш лаким темама.

Тешко би било дати један, адекватан одговор на питање да ли су медији користили видовњаке да би стекли популарност и велику зараду или су пак видовњаци користили телевизију као најпогоднији канал за своју промоцију, сматра др Лидија Радуловић. Ипак, у зависности од угла посматрања мотивације су веома сличне, али чињеница је свеприсутност видовњака у готово свим штампаним и електронским медијима, пре свега приватним телевизијским и радио-станицама као и специјализованим часописима.

Као претечу видовњачке праксе заиста можемо сматрати Ваву, која је гостовала на Радио Политици једном недељно и која је сматрала да се игра са знатижељним слушаоцима.

– „Вавигрица” је почињала погађањем шта ради онај ко седи у својој кући а са Вавом прича телефоном и то све иде у етар, како се осећа а завршавало се веома личним разговором уз корисне савете и Вавино настојање да утеши – подсећа доценткиња.

Вава је оваквим начином рада, наглашавањем да је она обична жена која има „неки дар” и жели да забави а и помогне ако може, стекла велику популарност. За разлику од других видовњака она се не позива на Бога што је и разумљиво будући да је у оним тешким временима ширила политички и економски оптимизам, па је и због њене стварне партизанске прошлости прозвана комунистичка пророчица. Она своје услуге није наплаћивала, али је крајем осамдесетих њен медијски рад постао туристички : предводила је шопинг туре. Али када су се појавиле врачаре којима дух хуманости није био задатак број један, Вава је „због свега тога почела да размишља да се повуче и више јавно не наступа”.

Подсећања ради, почетком деведесетих својих пет минута добија Чумак са чудотворном новинском терапијом преко фотографије. Ипак, водич на путу у срећну будућност постаје Миља Вујановић, са својом специјалном мисијом, која је по вокацији и промоцији у ударном термину државне телевизије очигледно постала пророк на задатку. Ипак, доста се разликовала од следбеника који ће несмањеном жестином наступити. Др Лидија Радуловић их редом побраја: Бранка Симић (радила у „Клузу” па када је фабрика пропала постала је видовита), потом Клеопатра, Зорка, Марина и различити Рамовићеви намештеници, Љубиша Трговчевић, Виолета, Нада… Телевизијске емисије су заправо контакт-програми у којима видовњаци приказују своје „моћи” тако што „гледају” људима на даљину на основу писама с фотографијом или у телефонском разговору.

– Садржај ових емисија осмишљали су сами видовњаци јер су изнајмљивали свој термин на телевизији. Моје истраживање је показало да клијенти повремено гледају емисије овог типа углавном свесни да је реч о маркетингу, а звали су они којима се допала идеја о бесплатном гледању у будућност – истиче др Лидија Радуловић.

Углавном када се све сабере, власт је била задовољна а и пророчице, јер су постале јавне личности са више пара у џепу. А неки стручан закључак доценткиње на Филозофском факултету био би да медијска пропаганда „магијског мишљења” рачуна на ирационалност масе, ослобађа догме, али може да изазове психолошки шок и страх.

Уосталом шта би друго могла да изазове већ легендарна реченица Љубише Трговчевића у некој забавној емисији када му се јавила нека забринута госпођа питајући за будућност а он јој узвратио: „Ништа не ваља госпођо, бићете кратког века, али да не дужимо сада лепо спавајте и сањајте нешто лепо!”. Ко после тога да спава и сања?

Почетак новог миленијума доноси видовњацима повлачење у илегалу и пре доношења Кривичног закона, они су се масовно повлачили у Републику Србију, али самозвани астролози, нумеролози и тарот мајстори преплавили су силне приватне телевизије. А модерна технологија омогућила им је контакте са клијентелом и посредством интернета, СМС-порука и мобилних телефона, мада се не предају ни видовити исцелитељи, биоенергичари, фитотерапеути са оглашчићима ту и тамо…

Ето повода за нека нова истраживања и нова „законска решења”.

Рајна Поповић