Управљач инвестиционим фондовима

Изјава Чедомира Јовановића, председника ЛДП-а, дата јуче у "Кажипрсту" Б 92, да је разлика између Мирослава Мишковића, власника "Делте", и Мише Бека, бизнисмена, у томе што Мишковићеве акције нису на берзи, поново је отворила питање ко су људи који купују најзвучније српске фирме.
Српска јавност одавно је наслућивала  да Миша Беко није био само пуки консиљере, саветник, у продајама српске имовине, већ да је и те како радио за себе. Јер, како би иначе Јовановић знао да овај бивши Милошевићев министар за приватизацију, има акције у "Књазу", Салфорду... И ко зна којим све још фирмама, будући да је оваквим играчима заједничко да се ретко или готово уопште не појављују у јавности, односно да све своје пословне потезе повлаче искључиво иза затворених врата.

На светлост дана могло би ускоро да изађе и оно о чему се такође у јавности дуго спекулише да се Беко ни у ноћи продаје "Це маркета" није случајно нашао у друштву бившег директора ове фирме, сада одбеглог Слободана Радуловића, и Мирослава Мишковића, који је купио овај трговински ланац. Него због тога што своје власништво има управо и у "Це маркету".

Свестан у које све замке може упасти уколико се буде експонирао у јавности, Беко је прибегао варијанти да се о његовим пословима само нагађа. Слику о себи је замагљивао чињеницом да се до сада није нашао ни на једној од листа најбогатијих људи, али да нема сумње да је некима помогао да заузму високу позицију на тим листама.

Беко је каријеру започео у маркетиншкој агенцији "Спектра" као директор маркетинга. По доласку Бебе Поповића, бившег шефа Бироа за комуникације у влади Зорана Ђинђића, постаје власник "Спектре" и ради кампању Демократској странци за изборе 1993. године.

Јавност је спекулисала да је у кумовским везама са Зораном Ђинђићем.

Пошто је "испекао" маркетиншки занат, Беко свој конто увећава пословима у трговини, тако што оснива фирму Дибек која се бави продајом дрва и фармацеутских производа, увозом жвака.

Политичко искуство почиње да стиче уласком у владу Мирка Марјановића 1997. године где је као нестраначка личност постао министар за власничку трансформацију и руководилац продаје 49 одсто власништва "Телекома". У Италији се водила истрага о томе колико је ко узео провизије у овом послу. Грци и Енглези се нису оглашавали, али се добро зна да је продајом дела "Телекома" Милошевић себи обезбедио још три године власти, а омастили су се пензионери и "радници". Две године касније прешао је у Савезну владу Момира Булатовића.

Истовремено је именован и за председника Управног одбора "Заставе", али је то место напустио после бомбардовања 1999. године. Преко ноћи од нестраначке личности Беко стиже на врх листе ЈУЛ-а, као кандидат за избор посланика у Већу грађана Савезне скупштине.

После три година "нестанка" са јавне сцене, Беко се поново појављује 2003. године и то као саветник у приватизацији српских млекара са позиције извршног директора Инвестиционог фонда Салфорд". Убрзо учествује и у преузимању аранђеловачког "Књаз Милоша" од ФПП "Балкан лимитида", односно луксембуршког Инвестиционог фонда Ворлдфајн.

– Љубав за љубав, "Књаз за паре", једино је што је тих дана изјавио Беко.

Учествовао је и у приватизацији Луке "Београд", а исте године је довршио и приватизацију београдског "Рапида" откупљујући преко фирме "Ерма", чији је власник, преосталих 48 одсто капитала. Беко, односно оф шор фирме из Либерије и са Бахама, "Мед трејд" и "Дибек" постали су докапитализацијом власници већинског удела у "Рапиду".

Некадашњи маркетиншки маг и министар прошле године је постао и акционар "Гранекспорта" једине фирме у којој је власништво укњижено на његово име. Овом куповином се придружио највећем акционару Гранекспорта, власнику Делте који се ових дана нашао у жижи јавности.

А да Беко заиста воли да држи конце у својим рукама, како тврде они који га знају, потврђују и дуге нити које је раширио у Луксембургу где је регистрована компанија Авантиум која је власник Ерме.

Иначе, Беко је у први посао ушао преко фирме "Медтрејд" која је основана капиталом извесног Димитријевића који је земљу напустио из политичких разлога.

На удару јавности нашао се и недавно када су грађевински радници почели да руше бесправно подигнуту ограду око виле овог контроверзног бизнисмена на Дедињу. Наиме, Беко је подигао зид висок три метра између њега и резиденције швајцарске амбасаде због чега је преко дипломатских веза затражено да се она под хитно сруши.

Шумадинци га памте и по томе што је иницирао формирање "живих штитова" позвавши раднике "Заставе" да својим телима штите фабрику коју је бомбардовао НАТО 1999. године два пута.