Upravljač investicionim fondovima

Izjava Čedomira Jovanovića, predsednika LDP-a, data juče u "Kažiprstu" B 92, da je razlika između Miroslava Miškovića, vlasnika "Delte", i Miše Beka, biznismena, u tome što Miškovićeve akcije nisu na berzi, ponovo je otvorila pitanje ko su ljudi koji kupuju najzvučnije srpske firme.
Srpska javnost odavno je naslućivala  da Miša Beko nije bio samo puki konsiljere, savetnik, u prodajama srpske imovine, već da je i te kako radio za sebe. Jer, kako bi inače Jovanović znao da ovaj bivši Miloševićev ministar za privatizaciju, ima akcije u "Knjazu", Salfordu... I ko zna kojim sve još firmama, budući da je ovakvim igračima zajedničko da se retko ili gotovo uopšte ne pojavljuju u javnosti, odnosno da sve svoje poslovne poteze povlače isključivo iza zatvorenih vrata.

Na svetlost dana moglo bi uskoro da izađe i ono o čemu se takođe u javnosti dugo spekuliše da se Beko ni u noći prodaje "Ce marketa" nije slučajno našao u društvu bivšeg direktora ove firme, sada odbeglog Slobodana Radulovića, i Miroslava Miškovića, koji je kupio ovaj trgovinski lanac. Nego zbog toga što svoje vlasništvo ima upravo i u "Ce marketu".

Svestan u koje sve zamke može upasti ukoliko se bude eksponirao u javnosti, Beko je pribegao varijanti da se o njegovim poslovima samo nagađa. Sliku o sebi je zamagljivao činjenicom da se do sada nije našao ni na jednoj od lista najbogatijih ljudi, ali da nema sumnje da je nekima pomogao da zauzmu visoku poziciju na tim listama.

Beko je karijeru započeo u marketinškoj agenciji "Spektra" kao direktor marketinga. Po dolasku Bebe Popovića, bivšeg šefa Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, postaje vlasnik "Spektre" i radi kampanju Demokratskoj stranci za izbore 1993. godine.

Javnost je spekulisala da je u kumovskim vezama sa Zoranom Đinđićem.

Pošto je "ispekao" marketinški zanat, Beko svoj konto uvećava poslovima u trgovini, tako što osniva firmu Dibek koja se bavi prodajom drva i farmaceutskih proizvoda, uvozom žvaka.

Političko iskustvo počinje da stiče ulaskom u vladu Mirka Marjanovića 1997. godine gde je kao nestranačka ličnost postao ministar za vlasničku transformaciju i rukovodilac prodaje 49 odsto vlasništva "Telekoma". U Italiji se vodila istraga o tome koliko je ko uzeo provizije u ovom poslu. Grci i Englezi se nisu oglašavali, ali se dobro zna da je prodajom dela "Telekoma" Milošević sebi obezbedio još tri godine vlasti, a omastili su se penzioneri i "radnici". Dve godine kasnije prešao je u Saveznu vladu Momira Bulatovića.

Istovremeno je imenovan i za predsednika Upravnog odbora "Zastave", ali je to mesto napustio posle bombardovanja 1999. godine. Preko noći od nestranačke ličnosti Beko stiže na vrh liste JUL-a, kao kandidat za izbor poslanika u Veću građana Savezne skupštine.

Posle tri godina "nestanka" sa javne scene, Beko se ponovo pojavljuje 2003. godine i to kao savetnik u privatizaciji srpskih mlekara sa pozicije izvršnog direktora Investicionog fonda Salford". Ubrzo učestvuje i u preuzimanju aranđelovačkog "Knjaz Miloša" od FPP "Balkan limitida", odnosno luksemburškog Investicionog fonda Vorldfajn.

– Ljubav za ljubav, "Knjaz za pare", jedino je što je tih dana izjavio Beko.

Učestvovao je i u privatizaciji Luke "Beograd", a iste godine je dovršio i privatizaciju beogradskog "Rapida" otkupljujući preko firme "Erma", čiji je vlasnik, preostalih 48 odsto kapitala. Beko, odnosno of šor firme iz Liberije i sa Bahama, "Med trejd" i "Dibek" postali su dokapitalizacijom vlasnici većinskog udela u "Rapidu".

Nekadašnji marketinški mag i ministar prošle godine je postao i akcionar "Graneksporta" jedine firme u kojoj je vlasništvo uknjiženo na njegovo ime. Ovom kupovinom se pridružio najvećem akcionaru Graneksporta, vlasniku Delte koji se ovih dana našao u žiži javnosti.

A da Beko zaista voli da drži konce u svojim rukama, kako tvrde oni koji ga znaju, potvrđuju i duge niti koje je raširio u Luksemburgu gde je registrovana kompanija Avantium koja je vlasnik Erme.

Inače, Beko je u prvi posao ušao preko firme "Medtrejd" koja je osnovana kapitalom izvesnog Dimitrijevića koji je zemlju napustio iz političkih razloga.

Na udaru javnosti našao se i nedavno kada su građevinski radnici počeli da ruše bespravno podignutu ogradu oko vile ovog kontroverznog biznismena na Dedinju. Naime, Beko je podigao zid visok tri metra između njega i rezidencije švajcarske ambasade zbog čega je preko diplomatskih veza zatraženo da se ona pod hitno sruši.

Šumadinci ga pamte i po tome što je inicirao formiranje "živih štitova" pozvavši radnike "Zastave" da svojim telima štite fabriku koju je bombardovao NATO 1999. godine dva puta.