Радије ћу рећи, него да ћутим

Специјално за „Политику”

У Јерусалиму је завршен 24. међународни бијенални Сајам књига на којем су се, како су најавили, нашли бројни издавачи, представници издавачких кућа, књижевни агенти и аутори из четрдесет земаља. На Сајму је изложено више од 100.000 књига, а до сада је на овој сајамској изложби која се сматра значајном манифестацијом у свету, награђено пет аутора који су у међувремену добили Нобелову награду за књижевност.

Ове године, на свечаном отварању Сајма, ово признање које носи наслов „Слобода личности у друштву” уручено је јапанском писцу Харукију Муракамију, веома цењеном аутору и превођеном у Израелу и свету (у Србији га објављује „Геопоетика”из Београда), који је наишао на велико интересовање читалачке публике и критике.

Награду Муракамију, у присуству председника државе Шимона Переса, предао је градоначелник Јерусалима Нир Баркат. Необичног стила, препознатљивом и у његовим књигама, јапански писац, захваљујући на почасти која му је указана, изјавио је:

„Ево ме у Јерусалиму, као писца, што значи – састављача измишљотина. Романописци нису једине личности које измишљају –политичари и (извините, господине председниче) дипломате чине то, такође. Али, нешто насписце одваја од других. Нас награђују, можда због тога што наше лажи воде ка истини. Тешко је ухватити праву истину у целости, тако је ми уносимо у царство маште. Али, ту истину морамо прво да откријемо пред собом. Данас ћу рећи истину. Само у неколико дана, током године, успевам да је искажем. Данашњи дан је један од тих.

Када сам позван да дођем у Јерусалим да примим награду, упозорен сам да је опасно доћи овде због сукоба у Гази. Питао сам се у себи: да ли је умесно да сада допутујем, нећу ли подржати једну од двеју страна? Размишљао сам и одлучио да дођем. Волим да урадим супротно од оног на шта ме упозоравају. То је моја природа писца који не уме да верује ничему што не види сопственим очима и додирне сопственим рукама. Тако сам одлучио да видим. И, ето, одабрао сам радије да то кажем, него да ћутим. Зато сам овде. Иако је ту високи чврсти зид, о њега се ломи јаје. Није битно да ли је зид на правом месту, а јаје на погрешном, ја ћу стајати на страни јајета. Зашто? Јер свако од нас је једно јаје, јединствена душа затворена у крхку љуску јајета. Високи зид је систем који нас обично задржава да се понашамо као индивидуе. Док пишем, пред собом видим само једну сврху, да сачувам сопствену индивидуалност, да се склоним пред системом који нас спутава. Зато настојим да пишем приче из живота и љубави, да насмејем и расплачем људе. Ми, људска бића, личности смо у ломљивој љусци. За нас који стојимо пред зидом, сувише високим, мрачним и хладним, нема наде уколико се топлотом наших душа, снагом, не будемо отели систему контроле и стварали сами себе онакве какви јесмо – јер ми смо ти који стварају систем.

Захвалан сам вам, Израелци, што читате моје књиге. Надам се да делимо исте мисли. Ви сте главни разлог због којег сам овде.”

Током читавог Сајма најављиване су сатнице присуства израелских и еминентних писаца из света који су за округлим столом од јутра до вечери разговарали о заједничким темама у кафе-клубовима. Међу њима су Амос Оз, Алеф Бејт Јехошуа, Ахарон Апелфелд, Давид Гросман, Меир Шалев и други аутори.

Главна тема на овогодишњем сајму у Јерусалиму била је „Дијалог између литванске и јеврејске културе”. Дов-Бер Керлер и Моти Залкин, израелски писци, разговарали су са Миндаугас Квиеткаускас из Литваније о „Јидишленду некада и сада”. Ахарон Апелфелд је интервјуисао шпанског писца Адолфа Гарсију Ортегу. Писац Хава Пинкас Коен разговарао је са истакнутим књижевником из Мађарске Ђерђом Конрадом. Неке од тема биле су „Чему есперанто и Заменхоф, зашто је потребан међународни језик?”, и „Језик као егзистенцијални избор”. Представљена је и књига Раула Тајтелбаума, израелског писца и новинара, пореклом из Југославије: „Биолошко решење”. Ову књигу представио је израелски модератор Моше Цимерман. Промоцијама и сусретима присуствовала је бројна публика а улаз на Сајам био је бесплатан.