Глицинија и махонија

Глицинија (Wisteria sp.) јесте листопадна пењачица која цвета у пролеће са великим, каскадним и мирисним цветним гроздовима. Позната је не само због својих цветова, него и због снажног раста. Изузетно је агресивна пузавица која, ако се не орезује, може лако да прекрије оближње дрвеће и објекте. Годишње може да нарасте и до три метра у висину. Пење се тако што се увија око ослонца у правцу казаљке на сату. Две најпознатије врсте су јапанска (W. floribunda) и кинеска глицинија (W. sinensis). Биљка временом постаје масивна и тешка тако да захтева сигуран ослонац који могу бити решетке, дрво, перголе итд. Боја цветова, зависно од врсте, може бити плава, црвена или бела.

Глицинија се сади у пролеће. Ископати рупу која је мало већа од корена биљке. Може да расте у сиромашном земљишту, али ипак тражи нађубрено, дренирано и влажно земљиште. Захтева сунчано место, а добро би било да је корен у хладовини. Размак између биљака треба да буде од три до четири метра.

Редовна нега: Додати компост око базе биљке сваке године у пролеће како би се осигурало дуже задржавање влаге током сушног периода. Заливати једном недељно. Како би се обуздао раст и подстакло цветање потребно је снажно орезивање два пута годишње. Глицинија даје цветове на прошлогодишњим гранама, па се прво орезивање спроводи после цветања, у лето, када се скраћују бочни изданци на главним гранама, и то за трећину, као и главне гране. Друго орезивање се спроводи средином зиме, када се исти бочни изданци скраћују на два до три пупољка, а стабљике које су у међувремену израсле на око 15 цм. Цветање је обилније ако се главне стабљике причврсте тако да расту водоравно.

                                                          *   *   *

(/slika2)Махонија (Mahonia sp.) јесте род са око 70 врста које припадају фамилији Berberidaceae. Блиско је повезан са родом берберис и неке врсте унутар ова два рода су јако сличне и тешко их је разликовати. Такође, неке врсте, нпр. M. aquifolium, имају листове врло сличне божиковини. Опис биљке: Већина врста су зимзелени жбунови са кожастим и назубљеним листовима. Гаје се због занимљивих листова, жутих цветова и плаво-црних бобица. Боја листова се мења из бронзане у црвену током хладног периода. Гране расту из основе и шире се од један до два метра у висину и ширину. Од априла се појављују мирисни жути цветови на врху гране. Цветове смењују бобице плаво-црне боје које подсећају на грожђе.

Сађење: Расте у влажном, нађубреном земљишту и у делимичној хладовини. Најбољи положај је са неколико часова јутарњег сунца. Најбољи утисак дају ако се гаји више биљака на једном месту.

Редовна нега: Да би одржала правилну форму, орезати неколико највиших грана сваког пролећа како би се подстакли нови избојци. Уколико је зима јака, може се десити да опадне лишце. У том случају орезати гране јаче него обично. У пролеће уклонити и оштећене и осушене гране.