Glicinija i mahonija

Glicinija (Wisteria sp.) jeste listopadna penjačica koja cveta u proleće sa velikim, kaskadnim i mirisnim cvetnim grozdovima. Poznata je ne samo zbog svojih cvetova, nego i zbog snažnog rasta. Izuzetno je agresivna puzavica koja, ako se ne orezuje, može lako da prekrije obližnje drveće i objekte. Godišnje može da naraste i do tri metra u visinu. Penje se tako što se uvija oko oslonca u pravcu kazaljke na satu. Dve najpoznatije vrste su japanska (W. floribunda) i kineska glicinija (W. sinensis). Biljka vremenom postaje masivna i teška tako da zahteva siguran oslonac koji mogu biti rešetke, drvo, pergole itd. Boja cvetova, zavisno od vrste, može biti plava, crvena ili bela.

Glicinija se sadi u proleće. Iskopati rupu koja je malo veća od korena biljke. Može da raste u siromašnom zemljištu, ali ipak traži nađubreno, drenirano i vlažno zemljište. Zahteva sunčano mesto, a dobro bi bilo da je koren u hladovini. Razmak između biljaka treba da bude od tri do četiri metra.

Redovna nega: Dodati kompost oko baze biljke svake godine u proleće kako bi se osiguralo duže zadržavanje vlage tokom sušnog perioda. Zalivati jednom nedeljno. Kako bi se obuzdao rast i podstaklo cvetanje potrebno je snažno orezivanje dva puta godišnje. Glicinija daje cvetove na prošlogodišnjim granama, pa se prvo orezivanje sprovodi posle cvetanja, u leto, kada se skraćuju bočni izdanci na glavnim granama, i to za trećinu, kao i glavne grane. Drugo orezivanje se sprovodi sredinom zime, kada se isti bočni izdanci skraćuju na dva do tri pupoljka, a stabljike koje su u međuvremenu izrasle na oko 15 cm. Cvetanje je obilnije ako se glavne stabljike pričvrste tako da rastu vodoravno.

                                                          *   *   *

(/slika2)Mahonija (Mahonia sp.) jeste rod sa oko 70 vrsta koje pripadaju familiji Berberidaceae. Blisko je povezan sa rodom berberis i neke vrste unutar ova dva roda su jako slične i teško ih je razlikovati. Takođe, neke vrste, npr. M. aquifolium, imaju listove vrlo slične božikovini. Opis biljke: Većina vrsta su zimzeleni žbunovi sa kožastim i nazubljenim listovima. Gaje se zbog zanimljivih listova, žutih cvetova i plavo-crnih bobica. Boja listova se menja iz bronzane u crvenu tokom hladnog perioda. Grane rastu iz osnove i šire se od jedan do dva metra u visinu i širinu. Od aprila se pojavljuju mirisni žuti cvetovi na vrhu grane. Cvetove smenjuju bobice plavo-crne boje koje podsećaju na grožđe.

Sađenje: Raste u vlažnom, nađubrenom zemljištu i u delimičnoj hladovini. Najbolji položaj je sa nekoliko časova jutarnjeg sunca. Najbolji utisak daju ako se gaji više biljaka na jednom mestu.

Redovna nega: Da bi održala pravilnu formu, orezati nekoliko najviših grana svakog proleća kako bi se podstakli novi izbojci. Ukoliko je zima jaka, može se desiti da opadne lišce. U tom slučaju orezati grane jače nego obično. U proleće ukloniti i oštećene i osušene grane.