За радостан дечји осмех

Срећни дечји осмеси. Искрени загрљаји малишана. Весело тапшање ручицама кад отварају поклоне. То су управо слике које покрећу „прву даму” словеначке амбасаде у Београду да организује хуманитарне акције у Србији да би помогла деци без родитељског старања и најмлађима који су у тешкој материјалној ситуацији.

Ирена Луци, супруга амбасадора Словеније, тек четири године борави у нашој земљи, а већ је покренула безброј добротворних активности којима је усрећила децу широм Србије. Њен ентузијазам није остао незапажен, јер је овој жени великог срца прошле године у Словенији уручена златна плакета града Птуја, зато што је много урадила на пољу хуманости на овим просторима.

Луцијева за „Политику” наглашава да и даље осећа обавезу да чини само добре ствари, да јој је било драго када су, захваљујући амбасади, деца из Србије путовала бесплатно у Словенију, као и када су протеклог месеца донацијом обрадовали штићенике Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици.

– Рођена сам на дан Светог Николе (у Словенији га зову Миклауш), а то се сматра да је празник добрих људи. Мислим да имам тај дар да помажем људима. У септембру сам започела једну акцију у сарадњи са компанијом „Људска универза” да бисмо помогли Заводу за васпитање деце и омладине, а у томе је помогло и Министарство спољних послова Словеније и Центар за социјални рад – истакла је Луцијева.

Свакој њеној акцији придружују се словеначке фирме које издвајају велика финансијска средства и поклоне за сиромашне малишане, међу којима су „Горење” и „Перутнина Птуј”.

Ова симпатична Словенка широког осмеха објашњава да ју је посебно дирнула недавна посета Основној школи „Вељко Ђуричин” у Јарковцу, када је видела у каквим условима малишани уче. Због тога им је уручила донацију вредну више од седам и по хиљада евра, коју је прикупила захваљујући словеначким предузећима која имају представништва у Београду.

Ипак, и поред бројних обавеза, наша саговорница налази време за дружење са правим пријатељима. Каже да воли Србију и Београд и да јој пријају шетње, посебно Кнез-Михаиловом улицом и Булеваром краља Александра. Енергију јој дају и позитивни разговори са женама дипломатама, а наглашава да јој не падају тешко задужења око организације разних пријема, ручкова и вечера у амбасади...

Будући да је економска криза „захватила” готово цео свет, па и ове просторе, претпоставља се да ће бити и веће потребе да се помогне онима који једва састављају крај са крајем. Ирена Луци наглашава да њена хумана мисија није завршена и да је признање за такав рад још више обавезало да, колико је год у могућности, помогне дечацима и девојчицама који одрастају у тешким условима. А као награду очекује да им остане у лепом сећању.