Тајна шифра за спас

Патриција Веласкез, манекенка из Венецуеле, која је шетала модним пистама Њујорка, Париза и Милана, радила едиторијале за најпрестижније светске магазине, потписала уговоре вредне стотине хиљада долара а опробала се и као глумица, недавно се укључила у кампању против трговине људима.

Главни мотив је, како каже, жеља да помогне младим девојкама да на почетку каријере не направе грешку, коју ће, можда, платити животом. О замкама које вребају преко Интернета, изгладњивању, као усуду манекенске професије, и неизвесности исплате хонорара због светске економске кризе причамо са њом током недавног боравка у Будви.

Који је најважнији услов да би се постао супермодел?

То је, пре свега, предан рад, стрпљење и отвореност за сугестије људи који знају много више од вас. Такође, важно је да не гледате шта друге девојке имају и да се не поредите са њима. То је посебно значајно код изгледа. Ако имате своју личност, сигурно ћете успети. Довољно је да будете оно што јесте. Имитација је сувишна.

Ангажовали сте се у кампањи против секс-трафикинга, коју је покренула модна агенција „Форд”. Како младе девојке могу да се заштите од опасности да, уместо на писти, заврше у ланцу проституције?

Већина младих често мисли да се лоше ствари, као што су трговина људима или секс-трафикинг, увек дешавају неком другом. То може да се догоди и догађа се свуда. Тако многи „робови” који живе и раде широм света управо долазе из источноевропских земаља. Сви ми можемо бити жртве у ланцу опасне трговине људима. Због тога ако видимо да неко некога малтретира и тера га да ради било шта против његове воље, морамо бити одговорни да пријавимо случај полицији. Ако прећутимо, није искључено да се исто неће догодити нама или нашој деци.

Такође, девојке пре него што напусте своју земљу и крену да освајају манекенске писте света морају детаљно да се распитају ко ће им бити послодавац и шта ће радити. Никад не смеју да дају пасош, већ само његову копију. Важно је да се распитају где се налази амбасада или конзулат њихове земље у држави у коју путују. Иако верују да ће све бити у реду, важно је да се, за сваки случај, са родитељима договоре која ће бити тајна шифра да су у опасности и да им је хитно потребна помоћ. То може, примера ради, да буде реченица: „Једу ми се јагоде и чоколада”. Ако је кажу својим родитеља, она недвосмислено значи – дођите и спасите ме!

Интернет је веома лак начин да девојке буду преварене. Информације које ту добијају могу бити тачне, а и не морају. Важно је да ништа не потписују што не разумеју. Ако предузму ове мере предострожности, биће то добар почетак да спрече могуће упадање у лавиринт трговаца људима.

Да ли сте Ви имали оваквих проблема?

На сву срећу, нисам, јер сам била обазрива и слушала савете пријатеља. Ипак, неке девојке нису имале толико среће…

Веома опасне појаве у манекенском послу јесу и анорексија и булимија. Како сте се Ви изборили са њима и сматрате ли да су креатори криви што се дневни мени манекенки често своди на три листа салате и пола парчета хлеба?

Цео свој живот се борим да будем мршава али здрава. Просто сам навикла да живим са тим. Изазов је одупрети се раскошној кулинарској трпези и уместо бифтека појести воће или салату. Са друге стране, дизајнери желе јако мршаве девојке и ми ту не можемо ништа да променимо. Већ је постало правило – што сте мршавији, добијате више посла. Важан корак ка промени таквог стања направиле су модне агенције које инсистирају да девојке морају изгледати здраво и морају бити здраве. У последње време све је већа обазривост када је реч о дијетама и давању препорука шта треба јести, а шта не. Зато се полако повећава број агенција које девојкама не дају послове ако су анорексичне или булимичне. Наравно, неке агенције не гледају на то, али уочавају се постепене промене.

Да ли сматрате да су креатори свесни утицаја невероватно мршавих манекенки на младе девојке, посебно тинејџерке, које их имитирају, неретко нарушавајући сопствено здравље? 

Многе девојчице се угледају на манекенке, које тако „идеално” изгледају јер су „усавршене” у фотошопу. Када осванете у неком од магазина, аутоматски постајете супермодел. Али, оно што читаоци виде на фотографијама понекад је далеко од реалности. Нема бора, подочњака, стрија, целулита... Манекенке, генерално гледано, имају лепо тело, али често ни близу оном што се види на сликама. Управо због медијског шоу-програма, који има огроман утицај на младе девојке, важно је да сви будемо свесни одговорности: креатори, манекени, фотографи, модни уредници...

Познато је да неки супермодели зарађују десетине хиљада долара за један сат снимања, да ли мислите да ће светска економска криза утицати на смањивање цена?

Пре свега, важно је да се истакне да манекенке више толико не зарађују. Било је време када је неколико супермодела у свету имало невероватно високе, милионске уговоре. Али са тим је готово. Не могу рећи да сада нема новца у модној индустрији, али је евидентно да су се последице светске економске кризе одразиле. Манекени су у функцији рекламе одређеног производа, а сада се трошкови маркетинга први елиминишу.  Због тога нема више посла колико је било раније. Ја се, ипак, не бојим јер сам развила своју каријеру и у глумачком смеру. Кризу једино можемо победити позитивним ставом. То је оно што вам нико не може одузети.