Tajna šifra za spas

Patricija Velaskez, manekenka iz Venecuele, koja je šetala modnim pistama Njujorka, Pariza i Milana, radila editorijale za najprestižnije svetske magazine, potpisala ugovore vredne stotine hiljada dolara a oprobala se i kao glumica, nedavno se uključila u kampanju protiv trgovine ljudima.

Glavni motiv je, kako kaže, želja da pomogne mladim devojkama da na početku karijere ne naprave grešku, koju će, možda, platiti životom. O zamkama koje vrebaju preko Interneta, izgladnjivanju, kao usudu manekenske profesije, i neizvesnosti isplate honorara zbog svetske ekonomske krize pričamo sa njom tokom nedavnog boravka u Budvi.

Koji je najvažniji uslov da bi se postao supermodel?

To je, pre svega, predan rad, strpljenje i otvorenost za sugestije ljudi koji znaju mnogo više od vas. Takođe, važno je da ne gledate šta druge devojke imaju i da se ne poredite sa njima. To je posebno značajno kod izgleda. Ako imate svoju ličnost, sigurno ćete uspeti. Dovoljno je da budete ono što jeste. Imitacija je suvišna.

Angažovali ste se u kampanji protiv seks-trafikinga, koju je pokrenula modna agencija „Ford”. Kako mlade devojke mogu da se zaštite od opasnosti da, umesto na pisti, završe u lancu prostitucije?

Većina mladih često misli da se loše stvari, kao što su trgovina ljudima ili seks-trafiking, uvek dešavaju nekom drugom. To može da se dogodi i događa se svuda. Tako mnogi „robovi” koji žive i rade širom sveta upravo dolaze iz istočnoevropskih zemalja. Svi mi možemo biti žrtve u lancu opasne trgovine ljudima. Zbog toga ako vidimo da neko nekoga maltretira i tera ga da radi bilo šta protiv njegove volje, moramo biti odgovorni da prijavimo slučaj policiji. Ako prećutimo, nije isključeno da se isto neće dogoditi nama ili našoj deci.

Takođe, devojke pre nego što napuste svoju zemlju i krenu da osvajaju manekenske piste sveta moraju detaljno da se raspitaju ko će im biti poslodavac i šta će raditi. Nikad ne smeju da daju pasoš, već samo njegovu kopiju. Važno je da se raspitaju gde se nalazi ambasada ili konzulat njihove zemlje u državi u koju putuju. Iako veruju da će sve biti u redu, važno je da se, za svaki slučaj, sa roditeljima dogovore koja će biti tajna šifra da su u opasnosti i da im je hitno potrebna pomoć. To može, primera radi, da bude rečenica: „Jedu mi se jagode i čokolada”. Ako je kažu svojim roditelja, ona nedvosmisleno znači – dođite i spasite me!

Internet je veoma lak način da devojke budu prevarene. Informacije koje tu dobijaju mogu biti tačne, a i ne moraju. Važno je da ništa ne potpisuju što ne razumeju. Ako preduzmu ove mere predostrožnosti, biće to dobar početak da spreče moguće upadanje u lavirint trgovaca ljudima.

Da li ste Vi imali ovakvih problema?

Na svu sreću, nisam, jer sam bila obazriva i slušala savete prijatelja. Ipak, neke devojke nisu imale toliko sreće…

Veoma opasne pojave u manekenskom poslu jesu i anoreksija i bulimija. Kako ste se Vi izborili sa njima i smatrate li da su kreatori krivi što se dnevni meni manekenki često svodi na tri lista salate i pola parčeta hleba?

Ceo svoj život se borim da budem mršava ali zdrava. Prosto sam navikla da živim sa tim. Izazov je odupreti se raskošnoj kulinarskoj trpezi i umesto bifteka pojesti voće ili salatu. Sa druge strane, dizajneri žele jako mršave devojke i mi tu ne možemo ništa da promenimo. Već je postalo pravilo – što ste mršaviji, dobijate više posla. Važan korak ka promeni takvog stanja napravile su modne agencije koje insistiraju da devojke moraju izgledati zdravo i moraju biti zdrave. U poslednje vreme sve je veća obazrivost kada je reč o dijetama i davanju preporuka šta treba jesti, a šta ne. Zato se polako povećava broj agencija koje devojkama ne daju poslove ako su anoreksične ili bulimične. Naravno, neke agencije ne gledaju na to, ali uočavaju se postepene promene.

Da li smatrate da su kreatori svesni uticaja neverovatno mršavih manekenki na mlade devojke, posebno tinejdžerke, koje ih imitiraju, neretko narušavajući sopstveno zdravlje? 

Mnoge devojčice se ugledaju na manekenke, koje tako „idealno” izgledaju jer su „usavršene” u fotošopu. Kada osvanete u nekom od magazina, automatski postajete supermodel. Ali, ono što čitaoci vide na fotografijama ponekad je daleko od realnosti. Nema bora, podočnjaka, strija, celulita... Manekenke, generalno gledano, imaju lepo telo, ali često ni blizu onom što se vidi na slikama. Upravo zbog medijskog šou-programa, koji ima ogroman uticaj na mlade devojke, važno je da svi budemo svesni odgovornosti: kreatori, manekeni, fotografi, modni urednici...

Poznato je da neki supermodeli zarađuju desetine hiljada dolara za jedan sat snimanja, da li mislite da će svetska ekonomska kriza uticati na smanjivanje cena?

Pre svega, važno je da se istakne da manekenke više toliko ne zarađuju. Bilo je vreme kada je nekoliko supermodela u svetu imalo neverovatno visoke, milionske ugovore. Ali sa tim je gotovo. Ne mogu reći da sada nema novca u modnoj industriji, ali je evidentno da su se posledice svetske ekonomske krize odrazile. Manekeni su u funkciji reklame određenog proizvoda, a sada se troškovi marketinga prvi eliminišu.  Zbog toga nema više posla koliko je bilo ranije. Ja se, ipak, ne bojim jer sam razvila svoju karijeru i u glumačkom smeru. Krizu jedino možemo pobediti pozitivnim stavom. To je ono što vam niko ne može oduzeti.