Јелинчич против, Пахор за „избрисане”

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Змаго Јелинчич, првак деснице, оспорава рехабилитацију „избрисаних” тако што заједно са опозиционим демократама Јанеза Јанше захтева да премијер Борут Пахор са својим министрима гарантују личном имовином да одштете „избрисанима” неће оштетити државну касу. Јелинчич у блоку са Јаншиним посланицима жели да спречи спровођење одлука Уставног суда који је одредио да оштећеним људима морају бити враћена сва права онако како су и одузета 26. фебруара 1992, дакле у пакету.

Пахор је у парламенту одговорио Јелинчичу да „могуће одштете ’избрисанима’ неће угрозити јавно-финансијски положај” државе. Десница инсистира на питању ко ће сносити бреме исплате одштета, али Пахор каже да је „правни пут једини прави пут за решење тог проблема”, што схвата као „моралну обавезу”. Тврди да неће одустати од спровођења закона (исправљање неправде нанете „избрисанима”), као и да подржава министарку полиције Катарину Кресал, која на претње опозивом (који тражи опозиција) одговара да неће одустати од враћања права „избрисанима”, макар јој рејтинг због тога пао на нулу.

Јелинчич је огорчен да би држава могла обештетити такозване избрисане. Сматра неприхватљивим да земља призна грешку тј. да је учинила ишта незаконито или, како тврди лидер „избрисаних” Александар Тодоровић, да је Словенија 1992. „починила административно етничко чишћење над људима пореклом из осталих република некадашње СФРЈ”. То признање би значило да неправде „треба надокнадити и платити”, упозорава Јелинчич. Јаншини посланици хушкају медије против „избрисаних” и потеза Пахорове владе, тврдњама да држава неће поднети цех од милијарду евра уколико сви „избрисани” траже одштету попут Тодоровића коме је суд у Птују недавно досудио обештећење, али због ускраћивања радне дозволе, а не због „брисања” из регистра сталног становништва. Негативна кампања рађа плодове, иако либерали упозоравају сународњаке на голготу кроз коју су „избрисани” прошли; анкете показују да већина испитаника, на пример на порталу СиОЛ.нет, где је од 11.000 на питање „припадају ли ‘избрисанима’ одштете?” чак трећина одговорила да „избрисанима (Словенци) ништа не дугујемо”. Свега 13,5 одсто одобрава одштете, док 51,2 одсто сматра да „избрисанима” држава не дугује ни цент.

Резултат открива изостанак саучешћа са онима који су због „јужњачких корена” били кажњени гурањем на маргине друштва. Десница потпирује нерасположење према „избрисанима” речима да „наши људи (Словенци) живе на ивици егзистенције”, а Пахорова влада, уместо да помогне држављанима исте крви, тетоше несловенце. Пахор је први пут поменуо и могућност да држава за учињене неправде исплати „избрисанима” паушалне одштете. Либерална јавност се ових дана први пут суочава и са питањем кривице државних органа за „брисање” људи: фебруара 1992. је премијер био Алојз Петерле, данас словеначки посланик у Европском парламенту; министар полиције која је спровела незаконит акт био је Игор Бавчар, данас шеф компаније „Истрабенз”; Јанез Јанша је био министар одбране, Јелко Кацин министар информисања…

Словеначка политика ће морати да нађе задовољавајуће решење за уређење статуса „избрисаних” ако жели да се та „срамота”, како „избрис” назива бивши председник Словеније Милан Кучан, исправи на достојан начин.