Денационализација у сенци комунизма

Породице Нинковић и Савковић, стари власници национализованог хотела „Асторија” у Београду, обавестиле су јавност да је зграда овог угоститељског предузећа у потпуности њихова и да су покренуле процес регистрације у земљишним књигама. Породице су се позвале на одредбу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта за обављање привредних делатности, који је прописивао рок од 50 година за исплату накнаде по доношењу решења о национализацији, почев од 1. јануара 1959. године.

Међутим, пошто власници, чак ни формално, никада нису обештећени, они сматрају да је 1. јануара 2009. године престао да постоји правни основ за коришћење зграде. Тиме је судбина хотела „Асторија” и породице Нинковић, у чијем је стану на првом спрату 1989. године формирана Демократска странка, поново доспела у жижу јавности. И то само на неколико дана пре заказане аукције (6. марта), отварајући и болно питање неодрицања од комунистичке прошлости.

У том истом стану још живе адвокат Ђурђе Нинковић и његова мајка Вишња.

– Мој свекар Ђурђе Нинковић, претходно власник хотела „Пошта”, имао је амбицију да направи модеран објекат за пословне људе. Његова кћерка Љубина удала се за архитекту Ивана Савковића из имућне породице. Ђурђе је продао „Пошту”, Савковићи су додали део капитала и заједнички саградили „Асторију” 1937. године. За време рата хотел је одузет за потребе немачке војске, а доласком партизана враћен је породици, али само до 1947. године, када је национализован – прича Вишња Нинковић.

Током рата код њих су илегално свраћали и четници и партизани, да преспавају ноћ-две, јер је Гестапо најмање сумњао да би се неко могао скривати у објекту пуном Вермахтових војника. Једна околност, каже Вишња, била је пресудна да остану у свом стану и после доласка комуниста:

– Чим је хотел национализован, дошао је војник и наредио нам да се до сутрадан иселимо. У то време командант Београда је био генерал Ђурић, који је такође провео неколико дана у „Асторији”. Супруг Милорад и Љубина отишли су код њега, објаснили о чему је реч, и он им је на једној цедуљи написао да можемо да останемо. Државно предузеће „Асторија” хтело је да нас истера 1968. године, али је суд одлучио да можемо да станујемо док нам не буде исплаћена накнада.

Вишња Нинковић је била сведок формирања нове Демократске странке. За истим столом њене дневне собе те 1989. године седели су Коста Чавошки, Гојко Ђого, Борисав Пекић, Никола Милошевић, Александар Саша Ђорђевић, Драгољуб Мићуновић, Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић... Иницијалну групу за оснивање странке у стан је довео син Ђурђе, угледни адвокат. Формиран је први Извршни одбор за чијег секретара је изабран Ђурђе Нинковић. 

– Прво што смо договорили било је да се по доласку на власт изврши раскид с комунизмом. Радило се о четири кључна закона –о денационализацији, приватизацији, рехабилитацији и лустрацији. После 5. октобра био сам заменик министра правде у кабинету премијера Ђинђића. У оквиру Копаоничке школе направљен је нацрт Закона о национализацији по угледу на Словенију, јер сам мислио: На основу истих закона одузимана је имовина и тамо и овде. Зашто да измишљамо топлу воду? – прича Ђурђе Нинковић.

Формирана је комисија у којој је било више изванредних правника, а долазио је и тадашњи директор Агенције за приватизацију Мирко Цветковић, како би се уверио да се овај закон „не судара” са Законом о приватизацији. Нацрт је завршен у мају 2001. године и предат Влади Србије, али није пуштен у даљу процедуру.

Нинковић мисли да денационализација не би много стајала, зато што власници траже да им се врати имовина, а не да им се било шта плати.

Ако приступимо томе непоштено, онда се иде путем којим је кренула и садашња влада: да продаје туђе, а власницима даје нека бедна, одложена или никаква накнада. Највећу препреку представља члан 15. Закона о приватизацији, који каже да ће вредност национализоване имовине бившим власницима бити надокнађена искључиво од новца које за те намене обезбеђује Република Србија. Увијено у обланду, потврђени су комунистички закони – објашњава Нинковић.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Директор „Асторије” подржао старе власнике

Ђурђе Нинковић одржао је јуче у „Асторији” конференцију за новинаре на којој је обзнанио да су Нинковићи поново власници зграде и хотела. Позвао је, при том, Агенцију за приватизацију и Владу Србије да спрече аукцијску продају овог хотела, најављену за петак, док се претходно не спроведе „ваљана денационализација”. „Позивам и Владу Србије да посебном уредбом допуни Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине из 2004. године, којом ће бити забрањена продаја имовине пријављене по овом законском акту”, истакао је Нинковић.

Конференцији је присуствовала и Ђурђева мајка Вишња, али и Будимир Чукић, актуелни директор „Асторије”, који је јавно подржао Нинковићеве напоре. „Гарантујем свим запосленима да ће остати овде до пензије, као и да ћу уложити новац у реновирање хотела”, закључио је Нинковић.

У току јучерашњег дана огласила се и Агенција за приватизацију. У саопштењу се наводи да Агенција мора да поштује искључиво Закон о приватизацији, јер правни акт који би регулисао статус национализоване имовине још није донет. Будући купац, истиче се, имаће уговорну обавезу да се придржава свих одредаба Закона о реституцији када буде донет, а некадашњи власници и даље ће моћи да се боре за своја права, само што ће их, уместо од друштвеног капитала, потраживати од новог газде. У саопштењу се закључује да Агенција за приватизацију нема овлашћења да друштвену имовину изузима из процеса приватизације, уз подсећање на пресуду којом је Први општински суд својевремено одбацио тужбу бивших власника хотела „Праг” против Агенције за приватизацију.

Д. Буквић