Врисак за пажњом

Да ивер не пада далеко од кладе, то јест да осим што личе на родитеље малишани у породици формирају и понашање, знало се и док није било психолога, педагога, социолога... За дечје успехе и неуспехе, племените гестове и непримерено владање маме и тате су, ипак, највише заслужни, а неоспорно је важна и средина у којој малишани одрастају.

Вести којима медији свакодневно указују на пораст насиља међу школарцима довољан су разлог да се замисле и родитељи и просветари јер породица и школа имају пресудну улогу у васпитању и образовању деце.

Девојчице и дечаци не постају делинквенти преко ноћи, а само за тренутак могу постати жртве вршњака који немају стрпљења за разговор и неспоразуме решавају песницама. Да ствар буде гора, међусобно се повређују и у најмлађим разредима основне школе. Играјући се у снегу на великом одмору зачас одлуче да друга затрпају белим покривачем и да га, додатне „забаве” ради, засипају грудвама и шутирају у стомак. Претње и застрашивање служе им као опомена пред батинање оних који им се замере. Поједини основци изазивају вршњаке на „ферку” да би понели или очували титулу најјачег. Увек неко извуче дебљи крај, а у последње време деца из школских дворишта често излазе са тешким телесним повредама. Име насилника убрзо се нађе на евиденцији криминалистичке полиције и центра за социјални рад, али и на школској исписници.

Ђачке клупе данас, у све већој мери, нису само стециште симпатичних анегдота и дивних успомена, него и ожиљака, а насилници засене многобројне успехе добре и лепо васпитане деце, чију безбедност и напредак у раду непосредно угрожавају. То је свакодневица основаца коју су психолози, са којима смо разговарали, оценили као врисак генерација за пажњом, посвећеношћу, љубављу и топлином разговора у кругу породице. Кажу и да, насупрот увреженом мишљењу, развод родитеља није увек пресудан за бахато понашање, нетолеранцију и склоност малишана ка насиљу, али да је по правилу понашање детета одраз размишљања и ставова оних који га одгајају. Све је мање игре и дружења међу вршњацима, а све више индивидуалног истицања по добру или злу.

Обавезе родитеља на послу, нервирање због тешког живота, малих плата и немогућности да деци обезбеде све што је потребно разлози су које они најчешће наводе као оправдање за кратко време проведено са децом. Овај алиби психолози не уважавају и истичу да нема ничег важнијег од васпитавања и усмеравања потомака на прави пут.

М. Симић

------------------------------------------------

Претња оца близнакиња

Понашање и изјаве оца близнакиња, ученица другог разреда ОШ „Вељко Дугошевић” на Звездари, које су прекјуче другарици из одељења заврнуле руку и удариле неколико шамара, Форум београдских основних школа оценио је као типичан пример насиља родитеља над просветним радницима. 

– Родитељ девојчица, пред бројним сведоцима, називао је учитељице погрдним именима и претио да ће их одробијати – пише у саопштењу форума.

Наведено је и да његове речи завређују кривичну пријаву, а да би Центар за социјални рад требало да утврди да ли близнакиње у вербалној и физичкој агресији понављају понашање које носе из куће.