Vrisak za pažnjom

Da iver ne pada daleko od klade, to jest da osim što liče na roditelje mališani u porodici formiraju i ponašanje, znalo se i dok nije bilo psihologa, pedagoga, sociologa... Za dečje uspehe i neuspehe, plemenite gestove i neprimereno vladanje mame i tate su, ipak, najviše zaslužni, a neosporno je važna i sredina u kojoj mališani odrastaju.

Vesti kojima mediji svakodnevno ukazuju na porast nasilja među školarcima dovoljan su razlog da se zamisle i roditelji i prosvetari jer porodica i škola imaju presudnu ulogu u vaspitanju i obrazovanju dece.

Devojčice i dečaci ne postaju delinkventi preko noći, a samo za trenutak mogu postati žrtve vršnjaka koji nemaju strpljenja za razgovor i nesporazume rešavaju pesnicama. Da stvar bude gora, međusobno se povređuju i u najmlađim razredima osnovne škole. Igrajući se u snegu na velikom odmoru začas odluče da druga zatrpaju belim pokrivačem i da ga, dodatne „zabave” radi, zasipaju grudvama i šutiraju u stomak. Pretnje i zastrašivanje služe im kao opomena pred batinanje onih koji im se zamere. Pojedini osnovci izazivaju vršnjake na „ferku” da bi poneli ili očuvali titulu najjačeg. Uvek neko izvuče deblji kraj, a u poslednje vreme deca iz školskih dvorišta često izlaze sa teškim telesnim povredama. Ime nasilnika ubrzo se nađe na evidenciji kriminalističke policije i centra za socijalni rad, ali i na školskoj ispisnici.

Đačke klupe danas, u sve većoj meri, nisu samo stecište simpatičnih anegdota i divnih uspomena, nego i ožiljaka, a nasilnici zasene mnogobrojne uspehe dobre i lepo vaspitane dece, čiju bezbednost i napredak u radu neposredno ugrožavaju. To je svakodnevica osnovaca koju su psiholozi, sa kojima smo razgovarali, ocenili kao vrisak generacija za pažnjom, posvećenošću, ljubavlju i toplinom razgovora u krugu porodice. Kažu i da, nasuprot uvreženom mišljenju, razvod roditelja nije uvek presudan za bahato ponašanje, netoleranciju i sklonost mališana ka nasilju, ali da je po pravilu ponašanje deteta odraz razmišljanja i stavova onih koji ga odgajaju. Sve je manje igre i druženja među vršnjacima, a sve više individualnog isticanja po dobru ili zlu.

Obaveze roditelja na poslu, nerviranje zbog teškog života, malih plata i nemogućnosti da deci obezbede sve što je potrebno razlozi su koje oni najčešće navode kao opravdanje za kratko vreme provedeno sa decom. Ovaj alibi psiholozi ne uvažavaju i ističu da nema ničeg važnijeg od vaspitavanja i usmeravanja potomaka na pravi put.

M. Simić

------------------------------------------------

Pretnja oca bliznakinja

Ponašanje i izjave oca bliznakinja, učenica drugog razreda OŠ „Veljko Dugošević” na Zvezdari, koje su prekjuče drugarici iz odeljenja zavrnule ruku i udarile nekoliko šamara, Forum beogradskih osnovnih škola ocenio je kao tipičan primer nasilja roditelja nad prosvetnim radnicima. 

– Roditelj devojčica, pred brojnim svedocima, nazivao je učiteljice pogrdnim imenima i pretio da će ih odrobijati – piše u saopštenju foruma.

Navedeno je i da njegove reči zavređuju krivičnu prijavu, a da bi Centar za socijalni rad trebalo da utvrdi da li bliznakinje u verbalnoj i fizičkoj agresiji ponavljaju ponašanje koje nose iz kuće.