Транскрипти демантују Ејупа Ганића

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 4. марта – Потерницу коју је Министарство унутрашњих послова Србије недавно расписало за деветнаесторицом држављана Босне и Херцеговине, осумњичених за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, један од њих – др Ејуп Ганић – назвао је смешном и пропагандном „петардом” Београда. Међутим, транскрипти седница ратног Председништва Босне и Херцеговине, одржаних 3. и 4. маја 1992. године, објављених у хрватском часопису „Национална безбедност и будућност”, чије копије поседује наш лист, озбиљно терете Ганића, поједине чланове Председништва БиХ и друге високе функционере тадашње Републике БиХ.

Подсетимо, колона ЈНА се повлачила из Сарајева на основу договора Команде Друге војне области ЈНА, команданта Унпрофора генерала Луиса Мекензија и председавајућег Председништва БиХ Алије Изетбеговића. Изетбеговић је, истина, тада био талац ЈНА, која га је заробила на сарајевском аеродрому. Према договору, старешине и војници ЈНА је требало да мирно напусте Сарајево, а после тога Унпрофор би Изетбеговића вратио у Сарајево. Међутим, бошњачке оружане снаге су пресекле и напале колону, у којој су убили 42, ранили 73 и заробили 215 припадника ЈНА.

У транскрипту седнице одржане 3. маја, којом је по овлашћењу Алије Изетбеговића, председавао др Ејуп Ганић, чланови Председништва су тврдили да не знају шта се Изетбеговић договорио са командом ЈНА и Унпрофором. Ганић је, правдајући се страхом да би и он могао да буде заробљен, одбио да оде у команду ЈНА и сазна детаље договора.

У току расправе, чији поједини делови нису снимљени, па ни онај у којем се говори о нападу на колону ЈНА, члан Председништва БиХ Стјепан Кљујић је – док се разговарало да ли да се пропусти колона – рекао: „Да кажемо Алија и Кукањац напред, остали стоп, и имамо ли то снаге да кажемо”? Министар унутрашњих послова Алија Делимустафић се надовезао реченицом: „Ако ћеш ти узети панцир па стати тамо”, а Кљујић му је одговорио: „Хоћу, брате”.

После краће расправе у којој се говорило о томе да ли ће се, како је рекао Кљујић, само заменити генерал Милутин Кукањац за Изетбеговића, „а да ниједан други војник, а поготово материјал, не може изаћи, Ејуп Ганић је казао: „Молим вас, у овом тренутку треба одредити два човека, стручна човека, који ће нас обавестити шта се налази у тој колони. И ми ћемо овде радио-везом јавити шта даље да се ради”. Изетбеговићев саветник Хајрудин Сомун је додао да у колони „изгледа има 15 возила”. Он је рекао да је чуо „на радио-станици да неко издаје наређење да се нипошто не дозвољава никоме да иде из Команде”.

Дан касније, 4. маја, на 81. седници Председништва БиХ, којој је присуствовао и Алија Изетбеговић, говорило се о догађајима који су се збили претходног дана.

Министар одбране Јерко Доко је нагласио: „Мене нико није обавестио као министра одбране. Ко је зауставио ту колону и пресекао и узео (заробио) 173 човека. Нисам могао спавати. Побегао сам у собу када сам видео те људе како су истучени, измлаћени, испребијани по носу.” Објашњење је дао Стјепан Кљујић: „Ја ћу рећи председнику нешто што се десило у одсуству. Наиме, издата је једна наредба која је имала садржај објаве рата. Само захваљујући нашим везама с новинарима и нашим способностима овде ми смо дали да је то лажни текст. Да се то агресор послужио триком. И пошто смо брзо реаговали и имали људе на телевизији и у новинама који су нам то поверовали ми смо избили један велики адут из руку војске.”

Транскрипт се завршава констатацијом Алије Изетбеговића да је он уговорио да се из Сарајева мирно повуку сви официри и војници који су били у саставу Команде Друге армијске области.