Transkripti demantuju Ejupa Ganića

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 4. marta – Poternicu koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nedavno raspisalo za devetnaestoricom državljana Bosne i Hercegovine, osumnjičenih za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, jedan od njih – dr Ejup Ganić – nazvao je smešnom i propagandnom „petardom” Beograda. Međutim, transkripti sednica ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine, održanih 3. i 4. maja 1992. godine, objavljenih u hrvatskom časopisu „Nacionalna bezbednost i budućnost”, čije kopije poseduje naš list, ozbiljno terete Ganića, pojedine članove Predsedništva BiH i druge visoke funkcionere tadašnje Republike BiH.

Podsetimo, kolona JNA se povlačila iz Sarajeva na osnovu dogovora Komande Druge vojne oblasti JNA, komandanta Unprofora generala Luisa Mekenzija i predsedavajućeg Predsedništva BiH Alije Izetbegovića. Izetbegović je, istina, tada bio talac JNA, koja ga je zarobila na sarajevskom aerodromu. Prema dogovoru, starešine i vojnici JNA je trebalo da mirno napuste Sarajevo, a posle toga Unprofor bi Izetbegovića vratio u Sarajevo. Međutim, bošnjačke oružane snage su presekle i napale kolonu, u kojoj su ubili 42, ranili 73 i zarobili 215 pripadnika JNA.

U transkriptu sednice održane 3. maja, kojom je po ovlašćenju Alije Izetbegovića, predsedavao dr Ejup Ganić, članovi Predsedništva su tvrdili da ne znaju šta se Izetbegović dogovorio sa komandom JNA i Unproforom. Ganić je, pravdajući se strahom da bi i on mogao da bude zarobljen, odbio da ode u komandu JNA i sazna detalje dogovora.

U toku rasprave, čiji pojedini delovi nisu snimljeni, pa ni onaj u kojem se govori o napadu na kolonu JNA, član Predsedništva BiH Stjepan Kljujić je – dok se razgovaralo da li da se propusti kolona – rekao: „Da kažemo Alija i Kukanjac napred, ostali stop, i imamo li to snage da kažemo”? Ministar unutrašnjih poslova Alija Delimustafić se nadovezao rečenicom: „Ako ćeš ti uzeti pancir pa stati tamo”, a Kljujić mu je odgovorio: „Hoću, brate”.

Posle kraće rasprave u kojoj se govorilo o tome da li će se, kako je rekao Kljujić, samo zameniti general Milutin Kukanjac za Izetbegovića, „a da nijedan drugi vojnik, a pogotovo materijal, ne može izaći, Ejup Ganić je kazao: „Molim vas, u ovom trenutku treba odrediti dva čoveka, stručna čoveka, koji će nas obavestiti šta se nalazi u toj koloni. I mi ćemo ovde radio-vezom javiti šta dalje da se radi”. Izetbegovićev savetnik Hajrudin Somun je dodao da u koloni „izgleda ima 15 vozila”. On je rekao da je čuo „na radio-stanici da neko izdaje naređenje da se nipošto ne dozvoljava nikome da ide iz Komande”.

Dan kasnije, 4. maja, na 81. sednici Predsedništva BiH, kojoj je prisustvovao i Alija Izetbegović, govorilo se o događajima koji su se zbili prethodnog dana.

Ministar odbrane Jerko Doko je naglasio: „Mene niko nije obavestio kao ministra odbrane. Ko je zaustavio tu kolonu i presekao i uzeo (zarobio) 173 čoveka. Nisam mogao spavati. Pobegao sam u sobu kada sam video te ljude kako su istučeni, izmlaćeni, isprebijani po nosu.” Objašnjenje je dao Stjepan Kljujić: „Ja ću reći predsedniku nešto što se desilo u odsustvu. Naime, izdata je jedna naredba koja je imala sadržaj objave rata. Samo zahvaljujući našim vezama s novinarima i našim sposobnostima ovde mi smo dali da je to lažni tekst. Da se to agresor poslužio trikom. I pošto smo brzo reagovali i imali ljude na televiziji i u novinama koji su nam to poverovali mi smo izbili jedan veliki adut iz ruku vojske.”

Transkript se završava konstatacijom Alije Izetbegovića da je on ugovorio da se iz Sarajeva mirno povuku svi oficiri i vojnici koji su bili u sastavu Komande Druge armijske oblasti.