Гордијев штрајк

Синдикалци правосуђа и представници владе, јуче, после поноћи договорили се и помирили. Први прекинули штрајк, други одахнули. Судска хигијеничарка Н. Н. из Београда нимало се није обрадовала договореном поклону у два дела: по пет хиљада динара у јануару на децембарску плату и исто толико пара у фебруару уз јануарску плату. Два милиона евра из државне касе да се угаси штрајкачки пожар у српским судовима. Преведено, на хигијеничаркиних 9.200 динара плате то је дакле двократно повећање од готово 60 одсто. Њен колега, судски референт са истих тих пет хиљадарки добио је повећање од 33 одсто. Он сматра да је добио мало, хигијеничарка такође. Од оних првотних захтева пре три недеље (или "дупло свима" или катанац на судове), није остало, кажу, готово ништа: то је сића недовољна чак и за новогодишњу трпезу. Толико кошта прасе, где је пиће, а где је торта...

Љута је судска радничка класа на своје синдикалце преговараче. Држали их ресорни министри до дубоко у ноћ, нуткали их соковима и кафама и пресалдумили их. Да од максималних захтева одустану, и прихвате "програм". То је лепши назив за отпремнине за одлазак из судова. Од безмало 14.000 запослених да оде њих око две хиљаде. Ако испуне један од два доњелимитна услова, ил’ године старости ил’ године стажа.

Они који остану добијаће од почетка следеће године стимулације "ако много раде". Споменута хигијеничарка сваког дана чисти један спрат, то јест један ходник, четири суднице и девет кабинета судија. Може да их чисти два пута дневно али прекидаће у том случају суђења која су у току. Референт сматра да никако не може да услужује две странке одједном. Као и до сада, мораће једну по једну. Како да онда добије тих обећаних 100 евра стимулације. Да брже лупа печате, па да шеф то примети и награди га.

Хигијеничарка је и до сада после подне и увече чистила по кућама. Референт је увече водио књиге у три приватне фирме. Судски стражар је ноћу чувао скупоцени бутик. И то за три пута веће паре него што је зарађивао од јутра до по подне. Све троје неиспавани. А кад си неиспаван онда си мрзовољан. А кад си мрзовољан онда не очистиш баш сваки ћошак и не кажеш свакој странки "добар дан, изволите...", а и побегне ти покоји притвореник из ходника суда.

У судовима су и до сада штрајковали. Деценијама. Радили полако, без мотива. По оној излизаној "колико ме платиш, толико радим". Отезали, развлачили... То се стручно квалификује у литератури као "бели штрајк". Тиха борба против послодаваца. И кад су коначно "правосуци" офанзивно кренули, грађани су се листом окренули против њих. Сетили су свих гужви пред шалтерима, бесконачних одлагања и застаревања предмета, губљења списа, некултурног понашања... Ни грађани задовољни, нити штрајкачи. Плате остале мале, мотивација иста, ако не буде и мања. Влади о врату су и просветари, резервисти, гаси један по један штрајкачки пожар. У судовима је штрајк званично прекинут али се наставља. Онај бели. Не постоји компаратив од "бело", како кажу језикозналци, али бојим се да ће бити још "бељи".