Барел близу 100 долара

Барел лаке америчке нафте јуче је готово достигао историјски незабележену номиналну цену од 100 долара. Са јануарским датумом испоруке барела црног злата продавао се у Њујорку у једном тренутку за 99,29 долара, док је северноатлантска нафта (брент) на берзи у Лондону постигла рекордну цену од 96,53 долара. "Тржиште нафте улази у опасне, неиспитане, територије с могућим опасним последицама за цео свет", упозорио је Едмунд Даукору, министар енергетике највећег афричког извозника Нигерије.

На светском тржишту тренутно нема ниједног фактора који би обуздао садашњи узлет цене нафте до 100 долара али и преко те суме, упозорио је јуче "Волстрит џорнал".

Сплет разнородних зебњи светских берзи отерао је јуче цену нафте до новог историјског рекорда. Прогнозе да су резерве нафте на тржишту највећег светског потрошача САД пале уочи Дана захвалности и велике празничне сеобе Американаца, само су један од узрока јучерашњег вртоглавог скока цене нафте (поскупела је преко три долара у једном дану). Серија готово симултаних пожара у рафинеријама широм света: у Минесоти, канадској провинцији Алберти, јужноафричкој луци Дурбану, и на платформама у Мексичком заливу, као и изненадни ремонт рафинерије у Мемфису подстакли су страховања да ће велики потрошачи на Западу уочи најављене оштре зиме остати без црног злата.

Ново обрушавање америчке валуте (један евро вредео је јуче 1,48 америчких долара) и наговештај Кине да ће додатно појачати снабдевање широке потрошње, подстакли су грчевиту тражњу на светском тржишту. Светске берзе јуче је отворено мучило питање да ли је неприкосновено најутицајнија чланица ОПЕК-а, Саудијска Арабија, истовремено и највећи појединачни светски снабдевач нафте почела да губи утицај унутар групације која свету испоручује 40 одсто неопходне сировине. Да ли ће на самиту у Абу Дабију 5. децембра превагнути жеља Саудијске Арабије за обарањем цене црног злата и додатним одвртањем славина или ће превладати притисак нове петро-осовине Иран– Венецуела која заговара далеко оштрији однос према купцима са Запада? Ово, као и питање да ли ће ОПЕК почети да следи пример централноазијских извозника нафте који, "разводећи се" од све слабијег долара, све више користе рубљу као обрачунско средство – раздире берзе широм света.

Цена барела лаке америчке нафте скочила је наиме читавих 60 одсто од почетка ове године, али је вртоглави узлет кренуо средином августа на вест о краху америчког хипотекарног тржишта. Од средине августа барел црног злата поскочио је читавих 40 одсто: поплава баснословних сума новца глобалних спекулативних фондова, заинтересованих за брз профит, потпуно је пореметила деловање фактора понуде и потражње на тржишту нафте. Бежећи од проблема на америчком финансијском тржишту, спекулативни фондови су изазвали скок цене нафте и пад америчке валуте. Признање америчке централне банке (Федералне резерве) да ће крах хипотекарног тржишта утицати на смањење стопе привредног раста САД у 2008. години, као и најава могућег новог снижавања основне каматне стопе у Америци – трећи пут ове године, још више је увећало зебње од ширих последица  садашњег поремећаја на међународном финансијском тржишту.

Најјаче последице поскупљења нафте и ослабљеног долара могу се очекивати идуће године у земљама које су велики потрошачи црног злата, као и у земљама које значајно субвенционишу цену петролеума у широкој потрошњи, предвиђа агенција Блумберг.

"Америчка економија је у опасној зони. Била су потребна два шока да би економију оборила на колена. Крах хипотекарног тржишта било је прво звоно на узбуну. Папрена цена нафте би могла да буде следећи шок који би америчку привреду отерао у рецесију",  изјаву америчког банкара Наримана Бехравеша преноси  Асошијетед прес. Стручњаци Дојче банке сматрају да је привреда западних земаља још далеко од рецесије: тек би цена барела од 120 до 150 долара могла да изазове историјски застој.

Без јасног правца изласка из садашње кризе међународног финансијског поретка, светске берзе забележиле су јуче оштар пад вредности акција водећих банака, индустрија и компанија западног света.