Barel blizu 100 dolara

Barel lake američke nafte juče je gotovo dostigao istorijski nezabeleženu nominalnu cenu od 100 dolara. Sa januarskim datumom isporuke barela crnog zlata prodavao se u Njujorku u jednom trenutku za 99,29 dolara, dok je severnoatlantska nafta (brent) na berzi u Londonu postigla rekordnu cenu od 96,53 dolara. "Tržište nafte ulazi u opasne, neispitane, teritorije s mogućim opasnim posledicama za ceo svet", upozorio je Edmund Daukoru, ministar energetike najvećeg afričkog izvoznika Nigerije.

Na svetskom tržištu trenutno nema nijednog faktora koji bi obuzdao sadašnji uzlet cene nafte do 100 dolara ali i preko te sume, upozorio je juče "Volstrit džornal".

Splet raznorodnih zebnji svetskih berzi oterao je juče cenu nafte do novog istorijskog rekorda. Prognoze da su rezerve nafte na tržištu najvećeg svetskog potrošača SAD pale uoči Dana zahvalnosti i velike praznične seobe Amerikanaca, samo su jedan od uzroka jučerašnjeg vrtoglavog skoka cene nafte (poskupela je preko tri dolara u jednom danu). Serija gotovo simultanih požara u rafinerijama širom sveta: u Minesoti, kanadskoj provinciji Alberti, južnoafričkoj luci Durbanu, i na platformama u Meksičkom zalivu, kao i iznenadni remont rafinerije u Memfisu podstakli su strahovanja da će veliki potrošači na Zapadu uoči najavljene oštre zime ostati bez crnog zlata.

Novo obrušavanje američke valute (jedan evro vredeo je juče 1,48 američkih dolara) i nagoveštaj Kine da će dodatno pojačati snabdevanje široke potrošnje, podstakli su grčevitu tražnju na svetskom tržištu. Svetske berze juče je otvoreno mučilo pitanje da li je neprikosnoveno najuticajnija članica OPEK-a, Saudijska Arabija, istovremeno i najveći pojedinačni svetski snabdevač nafte počela da gubi uticaj unutar grupacije koja svetu isporučuje 40 odsto neophodne sirovine. Da li će na samitu u Abu Dabiju 5. decembra prevagnuti želja Saudijske Arabije za obaranjem cene crnog zlata i dodatnim odvrtanjem slavina ili će prevladati pritisak nove petro-osovine Iran– Venecuela koja zagovara daleko oštriji odnos prema kupcima sa Zapada? Ovo, kao i pitanje da li će OPEK početi da sledi primer centralnoazijskih izvoznika nafte koji, "razvodeći se" od sve slabijeg dolara, sve više koriste rublju kao obračunsko sredstvo – razdire berze širom sveta.

Cena barela lake američke nafte skočila je naime čitavih 60 odsto od početka ove godine, ali je vrtoglavi uzlet krenuo sredinom avgusta na vest o krahu američkog hipotekarnog tržišta. Od sredine avgusta barel crnog zlata poskočio je čitavih 40 odsto: poplava basnoslovnih suma novca globalnih spekulativnih fondova, zainteresovanih za brz profit, potpuno je poremetila delovanje faktora ponude i potražnje na tržištu nafte. Bežeći od problema na američkom finansijskom tržištu, spekulativni fondovi su izazvali skok cene nafte i pad američke valute. Priznanje američke centralne banke (Federalne rezerve) da će krah hipotekarnog tržišta uticati na smanjenje stope privrednog rasta SAD u 2008. godini, kao i najava mogućeg novog snižavanja osnovne kamatne stope u Americi – treći put ove godine, još više je uvećalo zebnje od širih posledica  sadašnjeg poremećaja na međunarodnom finansijskom tržištu.

Najjače posledice poskupljenja nafte i oslabljenog dolara mogu se očekivati iduće godine u zemljama koje su veliki potrošači crnog zlata, kao i u zemljama koje značajno subvencionišu cenu petroleuma u širokoj potrošnji, predviđa agencija Blumberg.

"Američka ekonomija je u opasnoj zoni. Bila su potrebna dva šoka da bi ekonomiju oborila na kolena. Krah hipotekarnog tržišta bilo je prvo zvono na uzbunu. Paprena cena nafte bi mogla da bude sledeći šok koji bi američku privredu oterao u recesiju",  izjavu američkog bankara Narimana Behraveša prenosi  Asošijeted pres. Stručnjaci Dojče banke smatraju da je privreda zapadnih zemalja još daleko od recesije: tek bi cena barela od 120 do 150 dolara mogla da izazove istorijski zastoj.

Bez jasnog pravca izlaska iz sadašnje krize međunarodnog finansijskog poretka, svetske berze zabeležile su juče oštar pad vrednosti akcija vodećih banaka, industrija i kompanija zapadnog sveta.