Безбедносна катастрофа у Британији

Само загубљени или украдени, питање је свих питања тренутно у Британији, откако је министар финансија Алистер Дарлинг у уторак увече обзнанио нестанак два компјутерска диска с личним и финансијским подацима о 25 милиона људи, чиме је половина становништва земље сада изложена потенцијалној опасности од отимача идентитета и сличних превараната. Информације се односе на примаоце дечјег додатка, више од седам милиона британских породица, а подаци обухватају имена корисника и њихове деце, адресе и датуме рођења, бројеве националног осигурања, а понегде и бројеве банковних рачуна. Ништа више и није потребно пљачкашима модерног доба који електронским малверзацијама могу елегантно да дођу до плена.

Какво кошмарно сазнање. Дилеме стога нема да је у питању катастрофални пропуст за који се оптужује неименовани чиновник пореске службе са севера Енглеске. Једино се о крајњим последицама још увек разговара хипотетички, док се не утврди шта се заправо догодило, али су грађани за сваки случај упозорени да пажљиво проверавају стање на својим рачунима и мотре на сваку промену. Истовремено се из опозиционих редова подсећа да за овако скандалозни немар неко мора да сноси и политичку одговорност.

Досад је међутим оставку поднео само директор Пореске и царинске службе Пол Греј, док је Алистер Дарлинг рекао да није од оних који "беже када наиђу проблеми", а портпарол Гордона Брауна пренео да премијер има пуно поверење у свог министра и додао да Дарлинг није нудио оставку.

Јавности је саопштено да нема индикација да су дискови дошли у посед криминалаца. То је можда утешно, али никаквих знакова нема где су доспели откако их је Ревизорској управи у Лондону отпремио у обичној смеђој коверти "млађи чиновник", како је једино идентификован немарни радник пореске службе из Вашингтона у околини Њукасла. Он је док траје истрага склоњен и под заштитом је, како лично не би био изложен неугодностима, а и да би се спречиле било какве нежељене последице. У медијима се подсећа на случај експерта за оружје Дејвида Келија који је под сумњивим околностима извршио самоубиство након што се нашао у средишту афере око обелодањивања података из владиног поверљивог извештаја из времена припреме инвазије на Ирак.

У овом случају необјашњиво је зашто приликом слања није примењена елементарна безбедносна процедура, а то би подразумевало да пошиљка буде посебно обележена и заведена, без обзира на то што није ишла регуларном поштом већ камионетом посебне курирске службе. Али достављачка фирма ТНТ има годишњи промет у Британији од 90 милиона писама и пакета и њихов представник изјавио је да не сносне никакву одговорност јер нема доказа да је пошиљка уопште била преузета.

Или је погрешно адресирана и сада је негде на неком збирном месту неиспоручених коверата и ко зна када ће тамо бити откривена. За милионе забринутих Британаца то би свакако био најбољи исход, док владу то неће спасти обавезе да истражи и објасни како је било могуће да се овакав пропуст догоди и шта ће учинити да спречи да се ишта слично понови. Премијер Браун се засад само извинио.