Bezbednosna katastrofa u Britaniji

Samo zagubljeni ili ukradeni, pitanje je svih pitanja trenutno u Britaniji, otkako je ministar finansija Alister Darling u utorak uveče obznanio nestanak dva kompjuterska diska s ličnim i finansijskim podacima o 25 miliona ljudi, čime je polovina stanovništva zemlje sada izložena potencijalnoj opasnosti od otimača identiteta i sličnih prevaranata. Informacije se odnose na primaoce dečjeg dodatka, više od sedam miliona britanskih porodica, a podaci obuhvataju imena korisnika i njihove dece, adrese i datume rođenja, brojeve nacionalnog osiguranja, a ponegde i brojeve bankovnih računa. Ništa više i nije potrebno pljačkašima modernog doba koji elektronskim malverzacijama mogu elegantno da dođu do plena.

Kakvo košmarno saznanje. Dileme stoga nema da je u pitanju katastrofalni propust za koji se optužuje neimenovani činovnik poreske službe sa severa Engleske. Jedino se o krajnjim posledicama još uvek razgovara hipotetički, dok se ne utvrdi šta se zapravo dogodilo, ali su građani za svaki slučaj upozoreni da pažljivo proveravaju stanje na svojim računima i motre na svaku promenu. Istovremeno se iz opozicionih redova podseća da za ovako skandalozni nemar neko mora da snosi i političku odgovornost.

Dosad je međutim ostavku podneo samo direktor Poreske i carinske službe Pol Grej, dok je Alister Darling rekao da nije od onih koji "beže kada naiđu problemi", a portparol Gordona Brauna preneo da premijer ima puno poverenje u svog ministra i dodao da Darling nije nudio ostavku.

Javnosti je saopšteno da nema indikacija da su diskovi došli u posed kriminalaca. To je možda utešno, ali nikakvih znakova nema gde su dospeli otkako ih je Revizorskoj upravi u Londonu otpremio u običnoj smeđoj koverti "mlađi činovnik", kako je jedino identifikovan nemarni radnik poreske službe iz Vašingtona u okolini Njukasla. On je dok traje istraga sklonjen i pod zaštitom je, kako lično ne bi bio izložen neugodnostima, a i da bi se sprečile bilo kakve neželjene posledice. U medijima se podseća na slučaj eksperta za oružje Dejvida Kelija koji je pod sumnjivim okolnostima izvršio samoubistvo nakon što se našao u središtu afere oko obelodanjivanja podataka iz vladinog poverljivog izveštaja iz vremena pripreme invazije na Irak.

U ovom slučaju neobjašnjivo je zašto prilikom slanja nije primenjena elementarna bezbednosna procedura, a to bi podrazumevalo da pošiljka bude posebno obeležena i zavedena, bez obzira na to što nije išla regularnom poštom već kamionetom posebne kurirske službe. Ali dostavljačka firma TNT ima godišnji promet u Britaniji od 90 miliona pisama i paketa i njihov predstavnik izjavio je da ne snosne nikakvu odgovornost jer nema dokaza da je pošiljka uopšte bila preuzeta.

Ili je pogrešno adresirana i sada je negde na nekom zbirnom mestu neisporučenih koverata i ko zna kada će tamo biti otkrivena. Za milione zabrinutih Britanaca to bi svakako bio najbolji ishod, dok vladu to neće spasti obaveze da istraži i objasni kako je bilo moguće da se ovakav propust dogodi i šta će učiniti da spreči da se išta slično ponovi. Premijer Braun se zasad samo izvinio.