За коридор само динари

Ниједан од нових међународних зајмова за изградњу путне мреже на Коридору 10, вредан више од милијарду евра, још није званично одобрен и уговорен.

Тај новац је, истина, договорен, део је буџета Србије и међународне финансијске институције су га намениле Србији, али преговори и званичне одлуке тек предстоје. То значи да би градитељи на прве транше могли да рачунају тек у другој половини године. Најреалније је, како процењују и у Министарству финансија, да прво почне да стиже новац Светске банке.

– У формалне преговоре са Светском банком о зајму од 388 милиона долара за изградњу Коридора 10 требало би да уђемо средином априла, да би борд директора те финансијске институције кредит одобрио до краја тог месеца – каже Зоран Ћировић, помоћник министра финансија за међународне финансијске односе.

То као могући сценарио потврђују и у београдској канцеларији Светске банке, објашњавајући да усвајање аранжмана са Међународним монетарним фондом формално није услов за кредите Светске банке, али „да је увек боље да га имамо”, јер и други кредитори лакше одреше кесу ако је то претходно учинио ММФ и ако је економија једне земље под његовом присмотром.

У Министарству финансија се, међутим, не усуђују да процене када би и колико Србија ове године могла да повуче новца из тог зајма. То пре свега зависи од тога колико дуго ће уговор после потписивања бити у парламенту на ратификацији, али и како ће тећи радови. Јер повлачење следећих транши код таквих пројектних зајмова зависи и од динамике радова. Нико неће исплатити нову рату уколико нису завршени радови финансирани новцем из претходне и ако не постоје пројекти за следећу деоницу.

Мада је после прошлогодишњих вашингтонских договора о том кредиту министар Динкић обелоданио да ће Србија добити новац за Коридор 10 од Светске банке са роком отплате од 25 до 30 година, уз почек од пет до седам година и годишњу камату која је, према новембарским рачуницама, износила око четири одсто (уз шансе да падне и на 2,5 процента ако буде снижавана каматна стопа Европске централне банке), Ћировић не жели да говори о детаљима док се не заврше преговори о условима коришћења.

За разлику од Светске банке, за сада нема назнака када би могли да почну формални преговори о осталим кредитима из пакета за Коридор 10 – са Европском банком за обнову и развој о зајму од 150 милиона евра и Европском инвестиционом банком која је резервисала по 300 милиона за два путна правца Ниш–Димитровград и Лесковац–Прешево. Ти преговори још нису ни заказани.

– Пошто је реч о инфраструктурном приоритету Србије и како су домаћа средства и раније одобрени кредити довољни тек за завршетак започетих радова, процедуру преговарања морали бисмо да почнемо у наредна два-три месеца, с тим што је опет неизвесно колико ћемо и да ли ћемо ове године моћи да повучемо тај новац – објашњава Ћировић.

У преговорима са Европском банком за обнову и развој, који ће бити одржани следеће недеље, српски преговарачи требало би да потврде раније договоре и прецизирају услове коришћења 100 милиона евра зајма Железницама Србије за набавку возних средстава. Како је најављивано у марту, убрзо би требало да почне и формална процедура за уговарање три кредита Европске инвестиционе банке: 50 милиона евра из кредитне линије Апекс 3 за финансирање малих и средњих предузећа, још 25 милиона евра за финансирање комуналних инфраструктурних пројеката, као и 24,3 милиона намењена за унапређење електромреже и једног кредита немачке финансијске институције KfW од 25 милиона евра резервисаног за изградњу и реконструкцију општинских и градских водовода и канализације.

Ускоро би требало да буде потписан и споразум о билатералном зајму Италије Србији од 30 милиона евра за финансирање малих и средњих и јавних комуналних предузећа, док на ратификацију у парламенту чека програм финансијске сарадње са шпанском владом на основу кога ће се закључити споразуми од 45 милиона евра кредита намењеног за два пројекта Железница Србије (37 милиона евра) и један из области здравства (осам милиона евра).

На потврду парламента чекају и два зајма ЕИБ – 50 милиона евра за општинску и регионалну комуналну инфраструктуру и 70 милиона за реконструкцију клиничких центара у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу (Клинички центри Б), а на потписивање чека и додатних 10,5 милиона евра Светске банке, односно Међународне банке за обнову и развој за пројекте здравства.