Стразбур против "моћника" из Бабушнице

Србија је за само две седмице изгубила чак два спора пред Европским судом за људска права и то због нарушавања права на слободу изражавања своја два грађанина. То право повређено је двојици житеља Бабушнице који су се дрзнули да, у одвојеним приликама, критикују тадашњег председника ове општине у источној Србији. Пресуда из Стразбура наводи на помисао да су домаћи судови (општински у Бабушници и Окружни у Пироту), поступајући у овим случајевима, изгледа, више бринули о части и угледу локалног функционера, а мање о слободи мишљења коју гарантује члан 10 Европске конвенције о људским правима.

Најновија пресуда Европског суда каже да је то право повређено и Зорану Филиповићу (1960) из Бабушнице. Овај порески инспектор учествовао је 2001. на скупу у општини коме су, поред локалних функционера, присуствовали и други званичници. На истом месту био је и потпредседник републичке владе који је присутне позвао да отворено изнесу своја запажања, а све у намери да се унапреди рад општинских органа. Филиповић је том приликом, поред осталог, рекао да тадашњи председник општине П. Ј. " није права особа за то место" па и да је као директор предузећа "Лисца" проневерио 500.000 марака. Због бројних неправилности на које је као инспектор наишао у том колективу, поднео је и кривичну пријаву.

Општински суд у Бабушници 2002. закључио је да је поменута изјава неистинита и да би могла да нашкоди части и угледу председника општине, а Филиповића осудио за клевету и обавезао да, осим 6.000 динара казне, подмири и 25.000 динара судских трошкова. Окружни суд у Пироту одбацио је Филиповићеву жалбу и потврдио његову кривицу, истина не за клевету, већ за увреду. Због душевних патњи увређени градоначелник тражио је обештећење од 300.000 динара, а суд је одредио 120.000. Али кад се саберу и камате и трошкови поступка, Филиповићу је доспело да плати 2.077 евра, односно своју полугодишњу зараду. После свега, обратио се Европском суду за људска права.

Тај суд констатовао је да је оваква пресуда, не само повредила право на слободу изражавања (које подразумева да се информације, мишљења, идеје слободно пружају и примају без ограничења и уплитања власти), већ и да је имала за циљ да заштити углед тамошњег председника општине. Судије у Стразбуру запитале су се, поред осталог, и "да ли је у демократском друштву тако нешто нужно?" Подсетили су на право јавности да добије информације од јавног интереса, а кад су на мети критике политичари - да су границе допуштеног знатно шире. Уз оцену да је слобода изношења мишљења нарочито важна за политичке странке и њихове припаднике, закључили су да је Филиповић (тада потпредседник локалног одбора ДХСС) дискутовао о стварима од јавног интереса на политичком скупу где су учесници били охрабривани да отворено износе запажања. П. Ј. критикован је као председник општине и директор фабрике, дакле као јавна личност, па изнете оцене нису нити могу да се тумаче као лични напад...

Цех пред домаћим судовима због клеветања првог човека Бабушнице својевремено је платио и Зоран Лепојић. У локалном листу 2002. године објавио је текст наводећи зашто исти председник општине није подобан за ту функцију и спочитавајући му "сумануто трошење пара" на гала ручкове и сличне пригоде. Пре две седмице из Стразбура стигла је пресуда у његову корист у којој је потврђено да су домаћи судови пресудама углед локалног моћника вредновали више од осталих грађана, а при том Лепојићу ускратили право на слободу изражавања.

П. Ј., бивши први човек Бабушнице, већ три године није на тој функцији, у међувремену отишао је у пензију.