Компјутерско вештачење Шешељевих говора

Први сведок тужилаштва у процесу против Војислава Шешеља биће Ентони Обершал, хашки вештак за говор мржње. Према тврдњи Зорана Красића, главног Шешељевог правног саветника и посланика СРС-а у Скупштини Србије, Обершал (чије који ће тродневно сведочење почети 11. децембра) је узимао по две реченице из Шешељевих говора, које је онда компјутерски сврставао у седам или осам категорија – омаловажавање, нетрпељивост, дискриминација… и ударао иксеве. На крају је, у зависности од броја иксева, бирао закључак. Реч је о доктору социологије који је прво дипломирао физику, а 20 година је проучавао племена у Африци, и то је оно на основу чега ће лидер СРС-а оспоравати његову стручност и подобност. Красић ће наставак суђења лидеру своје странке пратити из Београда будући да секретар Суда Ханс Холцијус није одобрио финансирање боравка Шешељевих саветника у Хагу.

Шешeљ је још пре годину дана предао суду одговор на вештачење Обершала, користећи при том, како каже Красић "и изјаве Блера, Клинтона и других светских политичара које су, по његовој оцени, дискриминаторне природе". Оптужени је суду доставио и синтетизовану збирку свих говора са простора бивше Босне и Херцеговине и Хрватске пре 1991. године и од 1991. наовамо, из које се види како су се медији и политичари односили према српском националном питању и према Србима, почевши од карикатура и прогона дела Иве Андрића...

Обершал је главни вештак?

Не. Они имају 10 вештака. Он је вештак за говор мржње. Анреас Ридлмајер је вештак за верске објекте, Ивес Томић за "Велику Србију" као геноцидни план, Ева Табо за демографију, а остали су за обдукцију.

Хашко тужилаштво је оптужило Војислава Шешеља да је својим фанатичним и екстремним говорима индоктринирао добровољце Српске радикалне странке које је слао у хрватска и муслиманска села на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине, где су они, у периоду од 1991. до 1993. године, починили злочине против човечности у циљу стварања Велике Србије. Каква је стратегија одбране против тих оптужби?

Војислав је најавио да ће тежиште да стави на четири главне ствари. Прво ће оспоравати теорију удруженог злочиначког подухвата. Тврдиће да никакав злочиначки циљ није постојао на српској страни, да уопште није постојала било каква организација, нити да је он учествовао у било каквом злочиначком подухвату.

Друго, оспораваће говор мржње као облик извршења било ког злочина и доказивати да је тужилаштво измислило ново кривично дело, и то на бази преседана.

Треће, негираће сваку одговорност за злочине који су почињени на локацијама које су наведене у оптужници. Он ће да уђе у расправу да покаже какав је догађај био, ко је учествовао итд. На многим локацијама он није ни био и поставља се питање зашто су тужиоци то писали, тим пре што за неке локације тужилаштво зна потпуну истину. Као за Вуковар, на пример.

И четврто, указаће на сва кршења његових права која су довела до тога да не постоје услови за фер и поштено суђење. На више од сто страна је описао кршења његових права.

Тужитељка је најавила да ће доказати да се оптужени служио говором мржње и опробаним методама ратне пропаганде?

Па, то је њена конструкција.

Зашто конструкција?

Ако из једног говора из предизборне кампање, а узели су његову кампању 1990. године, иако та година није ни обухваћена оптужницом, извучете неколико реченица и њих ставите под наводнике, можете да закључите шта хоћете. Или ако се узму у обзир време и место, догађаји и у ком контексту је дата пропагандна изјава, ради избора или неке друге ствари, онда се добија нека права слика о значењу тих речи. Међутим, они то не гледају тако.

Говор мржње, као облик инкриминације међународног хуманитарног права готово нигде не постоји. Тужилаштво је покушало да искористи један предмет Јулијуса Штрајхера из суђења у Нирнбергу, али та пресуда је потпуно неприменљива када је у питању предмет Војислава Шешеља.

Зашто?

Зато што су се тумачили 25-годишњи јавни наступи тог човека који је био гаулајтер једне области, који је био непосредни извршилац многих злочина. Тако да је та аналогија врло натегнута, јер Штрајхер је био човек власти, а Шешељ није био човек власти. Штрајхер је осим говора и конкретно вршио одређене злочине.

Али и суд за Руанду је заузео став да говором мржње може да се изврши геноцид?

Они су неправилно применили преседан. Суд за Руанду је основан 1995. године и он је надлежан за све злочине који су се у Руанди десили од 1. јануара 1994. до 31. децембра 1994. Прву пресуду, у којој се говор наводно користи као облик извршења неког злочина, они желе да примене у предмету против Шешеља који је оптужен за неке говоре у периоду 1991-1993. Самом чињеницом што желе да примене тај преседан суда за Руанду за догађај из 1994. на Војислављев предмет, који се односи на период 1991-1993, показују да иду незаконито, јер не може преседан да се примењује уназад. Он би могао да се примењује за злочине после 1994. године.

Да ли се у Европи кажњава за говор мржње?

Европски суд за људска права је разматрао то питање, али не као говор мржње, јер тај појам до скора није постојао. Појавио се тек септембра 1993. године и нешто је почело да се ради на основу препоруке Министарског савета тадашње Европске заједнице. Касније су донете бројне препоруке које се тичу јавних медија и главних и одговорних уредника. Било је неколико карактеристичних пресуда. Једна се тиче данског новинара који је у гостима имао неке скинхедсе. Он је ослобођен, али он није био оптужен за говор мржње него за различита дела попут подстрекавања и изазивања нетрпељивости.

Карактеристично за овај суд јест да су они увек давали примат слободи мишљења и саопштавања, јер ово што ми лаконски називамо говор мржње и оптуживање за говор мржње је у дубокој супротности са правом сваког грађанина на слободу мисли и изражавања својих ставова. Са гледишта ставова Европског суда за људска права Војислав је потпуно релаксиран, нема ни једне одлуке која би могла да послужи као пример за оптуживање.

Споменули сте Вуковар. Пошто је демантовао да је икада реко да "ни један усташа не сме жив да оде из Вуковара", Шешељ је у судници упитао "а, зашто би и један усташа жив изашао". Зашто се онда уопште трудио да демантује?

Тај његов коментар је правна доскочица. Черчил је током Другог светског рата рекао: Ко год хоће да пуца на Немце, ја му дајем оружје. Та доскочица треба да укаже да усташа није погрдни назив за Хрвата, него да је усташа данас следбеник једне нацистичке, фашистичке политике. У том контексту је Војислав то рекао. Зашто бих ја имао обзира према неком злочинцу, према неком фашисти. То је поента те његове изјаве.

Први приговор против оптужнице Шешељ је завршио реченицом: Зар вам се не чини да сте ме оптужили зато што сам први антифашиста Европе. Ви сте мене оптужили зато што сам пре свих препознао и дао право име стварима које се дешавају. Војислав је први рекао за Фрању Туђмана да је усташа, да спроводи усташку политику…