Заштићене врсте

У оквиру традиционалног издања пригодних поштанских марака под називом „Заштићене животињске врсте”, Пошта Србије пустила је у оптицај 16. фебруара пригодну поштанску серију од четири марке. Две марке су номинале 22 динара, а две 46 динара.

На првој марки од 22 динара приказан је хермелин (Mustela erminea). Најближи је сродник ласице, па га називају још и великом ласицом. Његова дужина је нешто већа од 30 цм. Познат је по смеђем, скоро риђем летњем крзну са црним врхом репа и белим стомаком и грудима. Зими има потпуно бело крзно, али је врх репа и даље црн. Насељава четинарске и мешовите шуме, тундре, границе поља и ливада, речна и језерска приобаља. У Србији је присутан у Војводини, а Сава и Дунав чине јужну границу његове распрострањености у Европи. Изузетан је пливач и пењач. Храни се готово искључиво животињском храном, а највише воли глодаре, зечеве и птице. Пари се у мају и јуну. У једном годишњем окоту буде од пет до 12 младунаца, који се рађају слепи и глуви. У Србији је проглашен за природну реткост и налази се на прелиминарној Црвеној листи врста.

На другој марки номинале 22 динара приказан је патуљасти миш (Micromys minutus). Углавном живи у низијама, али се може наћи и на планинама јужне Европе. Његова типична станишта су тршћаци и ливаде са високом травом. Храни се семењем различитог типа, воћем и бобицама, као и инсектима које лови нарочито зими. Размножава се од маја до октобра. У том периоду може имати од три до седам окота у којима може бити до осам младунаца. У Србији је проглашен за природну реткост, налази се на прелиминарној Црвеној листи врста и има статус врсте која је скоро угрожена.

На првој марки од 46 динара приказан је степски скочимиш (Sicista subtilis). У Србији је први пут откривен 1978. године у Делиблатској пешчари у јужном Банату. Типична станишта су му степе, отворене светле шуме и ливаде. Добро се пење, а често може да се види како виси са врхова трава и гранчица жбуња користећи при томе свој реп. Храни се воћем, семеном трава, инсектима и другим бескичмењацима, и то углавном ноћу. Гнезда у облику лопте прави од траве и маховине, и то под земљом или у жбуњу и дупљама дрвећа. Размножава се у мају и јуну. Годишње има један окот у коме буде од два до осам младунаца. У Србији је проглашен за природну реткост.

На другој марки номинале 46 динара приказана је текуница (Spermophilus citelluss). Живи у степама са ниском травом на сувој подлози, а може се наћи на свим надморским висинама од 2.500 метара. Копа подземне ходнике и рупе у растреситој сувој подлози. Храни се семењем, али и зеленим деловима биљака, цветовима, инсектима и корењем. Активна је углавном дању, хибернира (у зимском сну) од октобра до марта. Има једно легло током године у којем буде од пет до осам младунаца. У Европи, као мале изоловане популације, могу се наћи још у двема областима: у Пољској и источној Немачкој, као и у јужној Србији, Македонији и северној Грчкој. У Србији је проглашена за природну реткост, а налази се и на прелиминарној Црвеној листи врста. Као и за претходне три врсте, и код текунице се смањује њено природно станиште, које се претвара у пољопривредно земљиште при чему се све више користе пестициди.

Ликовну обраду марака и вињета урадила је мр Марина Калезић, академска сликарка из Београда. Стручну сарадњу пружио је мр Милан Пауновић, начелник Сектора заштите и виши кустос Природњачког музеја у Београду.

Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум”. Шалтерски табак садржи пет комплетних серија по четири марке, док се у средњој колони табака налази пет различитих вињета са мотивима заштићених животиња и околином коју оне настањују. Тираж је 128.000 серија.

На дан пуштања серије у оптицај, Пошта Србије је емитовала и два пригодна коверта првог дана.