Кластер – спас за мала предузећа

Силицијумска или Силиконска долина? Питање није само реторичко, јер је то за Србију судбинска дилема. Да ли је, на пример, негде у околини Београда могуће направити Силицијумску долину по угледу на ону познату из Калифорније или ће једно од главних обележја Београда и даље бити „силиконска долина”, дорћолска улица Страхињића бана позната по ноћном проводу?

После одуговлачења с одговором на то питање, чини се да се држава коначно одлучила за „калифорнијску варијанту“ подстицања бизниса кроз такозване кластере.

У Србији већ постоји 20 кластера (група међусобно повезаних предузећа која се налазе на одређеном географском подручју и функционишу као мрежни систем), али су слабо организована, а менаџмент недовољно обучен. Да није било помоћи државе, велико је питање да ли би многи од њих опстали.

То је заједничка оцена стручњака Европске уније и Министарства економије, које је припремило конкретну помоћ кластерима и у овој години. Они ће добити бесповратних 40 милиона динара за развој, најављује у разговору за „Политику” Игор Бркановић, помоћник министра економије и регионалног развоја. Предузећа из кластера могу да конкуришу и за 60 милиона који су предвиђени из Програма за унапређење иновативности.

– За почетак, стварамо повољан амбијент да предузећа могу да се удруже у кластере. Није нам, међутим, намера да влада ствара кластере, јер су многи примери у свету показали да није добро када се држава директно умеша и формира кластер. Ни седам кластера у познатој Силицијумској долини није формирала влада Сједињених Држава. Она је само створила услове да се фирме удруже у кластере и подстицала њихов развој инвестирајући у центре знања. Исто ће учинити и Србија.

Какав интерес имају предузећа у Србији да формирају кластер?

Када мало предузеће има проблем и покушава некоме да се пожали и обрати за помоћ, нико га не чује. То, међутим, није случај са великим компанијама, јер њих увек сви чују. Управо због тога мале фирме би требало да се повежу и да заједнички наступе. Друго, интернационализација пословања, увоз и велики број страних фирми показују да је конкуренција стигла у наше двориште. Зато је важно да се мала предузећа удруже како би се најпре на домаћем тржишту изборила за место под сунцем, а да кад се развију и ојачају да заједнички наступе на иностраним тржиштима.

Шта конкретно добија једна мала фирма када постане део кластера?

Лакши приступ специјализованим добављачима, нижи трошкови развоја нових производа и услуга, размена техничко-технолошких знања и информација и заједнички излазак на нова, домаћа и страна тржишта јесу неке од кључних користи које једна мала фирма може да има од удруживања у кластер. Корист се огледа и у јефтинијој примени прописа. На пример, ако примена прописа велику фирму кошта један евро, малу кошта десет. Такође, повезивање са агенцијама за пружање стручних услуга смањује трошкове предузећима у кластерима.

Какву корист од тога има држава?

Циљ државе је да подстакне економски раст и развој и тако подигне животни стандард грађана. Једини начин да се то оствари јесте повећање продуктивности и конкурентности компанија, а кластери су добар инструмент за то.

Када страни инвеститор види да у Србији постоје јаки кластери, онда он управо у сарадњи са њима, као и кроз мрежу добављача, може да задовољи своје потребе.

Ако нека фирма приступи кластеру, шта треба да уради да би добила новац који држава нуди?

Новац добијају кластери. Фирме могу приступити постојећим или основати нове кластере и заједничким пројектима конкурисати за средства која држава додељује. Овог месеца расписаћемо конкурс на коме ће кластери моћи да се пријаве и да нам доставе конкретне пројекте за ову годину.

Које услове морају да испуне?

У кластеру мора да буде минимум девет фирми плус три потпорне институције. Осим тога, минимум 60 одсто једног кластера морају да чине мала и средња предузећа.

Каква су досадашња искуства предузећа која су се удружила у кластере?

У поређењу са онима у Европској унији, наши су кластери прилично слаби и не би могли да се такмиче са европским. Зато Влада Србије и хоће да их ојача. Најуспешнији кластери у Србији су Софтверски са 15, Аутомобилски са 27 чланица и Кластер произвођача малих пољопривредних машина који чини 15 предузећа и пет помоћних институција. Занимљиво је и да је у великом успону кластер произвођача цвећа из Шумадије.

Хоће ли се економска криза одразити и на пословање кластера?

Недавно су представници кластера дрвопрерађивача саопштили да имају знатан пад поруџбина. Извоз неких чланица је опао за 30–40 одсто, то значи да ће доћи и до смањења обима посла у овој години. Министарство жели да помогне овај, као и још неколико кластера, али ће 2009. године они свакако мање извозити него у прошлој години.

-----------------------------------------------------------

У окружењу више кластера

Према подацима Министарства економије и регионалног развоја, земље у окружењу имају више кластера од Србије. Тако је у Хрватској регистровано 44, у Мађарској 48, а у Бугарској 50 кластера. Занимљиво је, међутим, да у Словенији постоји само десет регионалних кластера, док их је у Италији чак 213.

Никола Миковић