Опоравак уз Бреда Пита

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6. марта – Службе америчког парламента јуче су биле „паралисане”, на тренутак, али не поводом аларма већ због доласка филмске звезде Бреда Пита (45). Чиновнице су, наиме, масовно истрчале да виде свог плавооког идола. Догађај су многе овековечиле за снимање опремљеним мобилним телефонима. Уз уздахе: „Боже, била сам надомак њега”…

Пит није, међутим, у зграду Конгреса свратио да би стицао нове обожаватељке. Дошао је у званичну посету председници Представничког дома Ненси Пелоси (68) да би успоставио непосредну сарадњу са законодавцима – за помоћ многим становницима Њу Орлеанса, који су и дан-данас без одговарајућег смештаја иако су још у августу 2005. ојађени пустошним налетом урагана „Катрина”.

Бела кућа је потврдила да је с њим разговарао и председник Барак Обама. Повод за тај сусрет „на највишем вашингтонско-холивудском нивоу” опет нису биле „егзотичне” вести, какве су својевремено лансиране кад је бостонско друштво за генеологију објавило да су њих двојица „сродници у осмом колену”, већ тражење начина да се допринесе опоравку Америке, а нарочито да се ублаже патње немоћних, чији је списак финансијска криза проширила знатно изван круга ураганских страдалника.

Детаљи састанка, додуше, нису саопштени, али је уочена подударност између приоритета шефа државе и ванкинематографских прегнућа носиоца главне улоге (био кандидат за овогодишњег „Оскара”) у филму „Необични случај Бенџамина Батона”. Обојица теже, прецизира се, да према својим могућностима допринесу опоравку нације од траума које су је снашле. Обама на државном, а Пит на њуорлеанском, плану где остварује пројекат „Уради како ваља”, којим, помоћу личних и других донација, гради нове куће у разореном Деветом кварту.

Председник је, по свему судећи, покренуо ширу акцију, у којој ће му добро доћи и Питов ангажман, за обнову Њу Орлеанса чија је трагедија у анкетама стручњака оцењена као главни повод за осуду политике доскорашњег председника Џорџа Буша, чак већи и од инвазије на Ирак. Сматра се, наиме, да је неблаговременом интервенцијом у тамошњој катастрофи, чије су жртве углавном били сиромашни црнци, Бушова администрација показала неопростив немар према судбини нижих слојева становништва и егзистенцијалну безбедност масе сународника подредила ратним и пропагандним акцијама за „модернизацију Ирака и целог Блиског истока”.

У настојању да се дистанцира од претходника и што пре исправи његове грешке, Обама је међу њуорлеанске страдалнике јуче послао два члана владе да стекну лични увид и предложе ургентне мере за поправљање незавидног стања. Министар за урбанизам Шон Донован је изразио „личну узнемиреност”, па и „љутњу”, због споре обнове после катастрофе. Још већу пажњу је привукла тамошња истовремена мисија његове колегинице, нове шефице Министарства за домовинску безбедност Џенет Наполитано, која је обећала и већу и практичнију помоћ, као и уклањање „конфузије”, изазивајући додатну радозналост – зашто је и њен ресор укључен у санирање њуорлеанске ситуације.

Министарство које предводи основано је, подсећа се, превасходно за борбу против терористичких акција. Али чини се да је нова администрација увидела да је, за безбедност земље, неопходно и његово ангажовање у предупређивању могућних излива незадовољстава дуго запостављених домаћих несрећника.

Осим обавезе да обједини нацију, или бар њену солидну већину, у напорима за економску и социјалну обнову, пред Обамом је и изазов да као први црнац на челу Беле куће испуни и очекивања његове расе чији су гласови битно допринели његовом тријумфу. Њу Орлеанс му се приказује као идеална прилика да обе обавезе оствари – складно. Јер, сви се слажу да је обнова тог града заједнички приоритет на коме се полаже испит не само савести него и моћи највеће силе данашњице. Специјалиста „Вашингтон поста” сугерише да Обама није траћио време кад се, усред свеколиких искушења, састао с Питом (чија животна сапутница Анџелина Џоли управо у престоници снима нови „акциони трилер”). Јер, каже, већ поменути филм „Батон...” прича о човеку који се рађа стар да би доспео до узраста бебе, а и нова администрација тежи „коренитом подмлађивању старог” – политичког курса.

М. Пантелић