Oporavak uz Breda Pita

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 6. marta – Službe američkog parlamenta juče su bile „paralisane”, na trenutak, ali ne povodom alarma već zbog dolaska filmske zvezde Breda Pita (45). Činovnice su, naime, masovno istrčale da vide svog plavookog idola. Događaj su mnoge ovekovečile za snimanje opremljenim mobilnim telefonima. Uz uzdahe: „Bože, bila sam nadomak njega”…

Pit nije, međutim, u zgradu Kongresa svratio da bi sticao nove obožavateljke. Došao je u zvaničnu posetu predsednici Predstavničkog doma Nensi Pelosi (68) da bi uspostavio neposrednu saradnju sa zakonodavcima – za pomoć mnogim stanovnicima Nju Orleansa, koji su i dan-danas bez odgovarajućeg smeštaja iako su još u avgustu 2005. ojađeni pustošnim naletom uragana „Katrina”.

Bela kuća je potvrdila da je s njim razgovarao i predsednik Barak Obama. Povod za taj susret „na najvišem vašingtonsko-holivudskom nivou” opet nisu bile „egzotične” vesti, kakve su svojevremeno lansirane kad je bostonsko društvo za geneologiju objavilo da su njih dvojica „srodnici u osmom kolenu”, već traženje načina da se doprinese oporavku Amerike, a naročito da se ublaže patnje nemoćnih, čiji je spisak finansijska kriza proširila znatno izvan kruga uraganskih stradalnika.

Detalji sastanka, doduše, nisu saopšteni, ali je uočena podudarnost između prioriteta šefa države i vankinematografskih pregnuća nosioca glavne uloge (bio kandidat za ovogodišnjeg „Oskara”) u filmu „Neobični slučaj Bendžamina Batona”. Obojica teže, precizira se, da prema svojim mogućnostima doprinesu oporavku nacije od trauma koje su je snašle. Obama na državnom, a Pit na njuorleanskom, planu gde ostvaruje projekat „Uradi kako valja”, kojim, pomoću ličnih i drugih donacija, gradi nove kuće u razorenom Devetom kvartu.

Predsednik je, po svemu sudeći, pokrenuo širu akciju, u kojoj će mu dobro doći i Pitov angažman, za obnovu Nju Orleansa čija je tragedija u anketama stručnjaka ocenjena kao glavni povod za osudu politike doskorašnjeg predsednika Džordža Buša, čak veći i od invazije na Irak. Smatra se, naime, da je neblagovremenom intervencijom u tamošnjoj katastrofi, čije su žrtve uglavnom bili siromašni crnci, Bušova administracija pokazala neoprostiv nemar prema sudbini nižih slojeva stanovništva i egzistencijalnu bezbednost mase sunarodnika podredila ratnim i propagandnim akcijama za „modernizaciju Iraka i celog Bliskog istoka”.

U nastojanju da se distancira od prethodnika i što pre ispravi njegove greške, Obama je među njuorleanske stradalnike juče poslao dva člana vlade da steknu lični uvid i predlože urgentne mere za popravljanje nezavidnog stanja. Ministar za urbanizam Šon Donovan je izrazio „ličnu uznemirenost”, pa i „ljutnju”, zbog spore obnove posle katastrofe. Još veću pažnju je privukla tamošnja istovremena misija njegove koleginice, nove šefice Ministarstva za domovinsku bezbednost Dženet Napolitano, koja je obećala i veću i praktičniju pomoć, kao i uklanjanje „konfuzije”, izazivajući dodatnu radoznalost – zašto je i njen resor uključen u saniranje njuorleanske situacije.

Ministarstvo koje predvodi osnovano je, podseća se, prevashodno za borbu protiv terorističkih akcija. Ali čini se da je nova administracija uvidela da je, za bezbednost zemlje, neophodno i njegovo angažovanje u predupređivanju mogućnih izliva nezadovoljstava dugo zapostavljenih domaćih nesrećnika.

Osim obaveze da objedini naciju, ili bar njenu solidnu većinu, u naporima za ekonomsku i socijalnu obnovu, pred Obamom je i izazov da kao prvi crnac na čelu Bele kuće ispuni i očekivanja njegove rase čiji su glasovi bitno doprineli njegovom trijumfu. Nju Orleans mu se prikazuje kao idealna prilika da obe obaveze ostvari – skladno. Jer, svi se slažu da je obnova tog grada zajednički prioritet na kome se polaže ispit ne samo savesti nego i moći najveće sile današnjice. Specijalista „Vašington posta” sugeriše da Obama nije traćio vreme kad se, usred svekolikih iskušenja, sastao s Pitom (čija životna saputnica Andželina Džoli upravo u prestonici snima novi „akcioni triler”). Jer, kaže, već pomenuti film „Baton...” priča o čoveku koji se rađa star da bi dospeo do uzrasta bebe, a i nova administracija teži „korenitom podmlađivanju starog” – političkog kursa.

M. Pantelić