Допунски рад растерећује Клинички центар

У Клиничком центру Србије почело је спровођење допунског рада, алиниједан пацијент, осигураник Републичког завода за здравствено осигурање, неће трпети због тога и неће бити оштећен, јер ће се поштовати листе чекања, истакао је за „Политику” Драго Јовановић, пи-ар ове здравствене установе.

Према његовим речима, у овом тренутку у КЦС лече се пацијенти из Републике Српске, Црне Горе и Македоније, који су аутоматски стављени у категорију у којој се здравствене услуге наплаћују. Према првим реакцијама они су, каже Јовановић, задовољни оваквим начином рада, а одлучили су да баш овде обаве операције због квалитетних лекара и чињенице да не морају да чекају на интервенцију. Јовановић наглашава да увођењем допунског рада сви добијају квалитет више – и пацијенти из околних земаља, и осигураници РЗЗО.

– Урађено је већ неколико интервенција у Институту за кардиоваскуларне болести, а најављено је обављање још неких захвата. Центар за пластичну хирургију је већ добио зелено светло од Министарства здравља да може да крене са реализацијом допунског рада. Припремне фазе су већ завршене, па ће се ту спроводити низ интервенција, од естетских до медицинско-пластичних. Врло брзо ће и Очна клиника бити спремна за почетак допунског рада – истакао је Јовановић.

Пацијенти неће губити на квалитету услуга, и цео посао регулисан је Правилником о допунском раду. Када се тачно буде знало колико је стручњака заинтересовано за обављање додатног посла и како је могуће спровести планове са речи у дела, КЦС планира да наплаћивање услуга за оне који желе да то ураде што пре и изван радног времена лекара, уведе и у друге установе које им припадају.

– Пацијенту је омогућено да иде код жељеног доктора, да не мора да чека или да иде у неку другу приватну клинику. У допунски рад „улазе” ванстандардне услуге, дакле све оно што не плаћа РЗЗО. Увођењем оваквог начина рада растеретиће се и капацитети у току радног времена, па ће моћи да се реализацију и здравствене услуге које плаћа фонд. Такође, РЗЗО прави стратегију како да заједно са КЦС смањи листе чекања, о чему сведочи и потписивање заједничког документа фонда и КЦС-а – сматра наш саговорник.

Најважније у реформи здравственог система је то, додаје он, што се може пратити цео ток пружања здравствене услуге, од тренутка доласка пацијента у болницу па све до отпуштања.

– Пружање услуга тренутно није фискализовано ни у приватним клиникама, па нам је зато важно да знамо ток услуге и новца. Увођењем допунског рада у КЦС све ће бити потпуно јасно. Сва документација ће испоштовати правну процедуру, односно биће прецизирано време трајања интервенције, или рецимо колико је стручњака учествовало у њој. Пацијент ће све то добити на увид и биће му испостављен и рачун. Наша кућа својим квалитетом, ресурсима и кадровима гарантује пацијентима и корисницима РЗЗО да ће спровођењем допунског рада бити уведена једна врста реда у начин лечења где сви добијамо на квалитету – закључио је Драго Јовановић

Д. Давидов-Кесар

--------------------------------------------------

Новац деле медицинари и болница

У пракси ће примена допунског рада бити спроведена на следећи начин. Уколико је неко заинтересован да у КЦС рецимо обави операцију такозване ринопластике, којакошта 35.000 динара, половину новца ће добити тим који изводи интервенцију, а 50 одсто иде КЦС-у за амортизацију опреме, лекове и остале трошкове које ова установа има приликом операције.