Dopunski rad rasterećuje Klinički centar

U Kliničkom centru Srbije počelo je sprovođenje dopunskog rada, alinijedan pacijent, osiguranik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, neće trpeti zbog toga i neće biti oštećen, jer će se poštovati liste čekanja, istakao je za „Politiku” Drago Jovanović, pi-ar ove zdravstvene ustanove.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku u KCS leče se pacijenti iz Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije, koji su automatski stavljeni u kategoriju u kojoj se zdravstvene usluge naplaćuju. Prema prvim reakcijama oni su, kaže Jovanović, zadovoljni ovakvim načinom rada, a odlučili su da baš ovde obave operacije zbog kvalitetnih lekara i činjenice da ne moraju da čekaju na intervenciju. Jovanović naglašava da uvođenjem dopunskog rada svi dobijaju kvalitet više – i pacijenti iz okolnih zemalja, i osiguranici RZZO.

– Urađeno je već nekoliko intervencija u Institutu za kardiovaskularne bolesti, a najavljeno je obavljanje još nekih zahvata. Centar za plastičnu hirurgiju je već dobio zeleno svetlo od Ministarstva zdravlja da može da krene sa realizacijom dopunskog rada. Pripremne faze su već završene, pa će se tu sprovoditi niz intervencija, od estetskih do medicinsko-plastičnih. Vrlo brzo će i Očna klinika biti spremna za početak dopunskog rada – istakao je Jovanović.

Pacijenti neće gubiti na kvalitetu usluga, i ceo posao regulisan je Pravilnikom o dopunskom radu. Kada se tačno bude znalo koliko je stručnjaka zainteresovano za obavljanje dodatnog posla i kako je moguće sprovesti planove sa reči u dela, KCS planira da naplaćivanje usluga za one koji žele da to urade što pre i izvan radnog vremena lekara, uvede i u druge ustanove koje im pripadaju.

– Pacijentu je omogućeno da ide kod željenog doktora, da ne mora da čeka ili da ide u neku drugu privatnu kliniku. U dopunski rad „ulaze” vanstandardne usluge, dakle sve ono što ne plaća RZZO. Uvođenjem ovakvog načina rada rasteretiće se i kapaciteti u toku radnog vremena, pa će moći da se realizaciju i zdravstvene usluge koje plaća fond. Takođe, RZZO pravi strategiju kako da zajedno sa KCS smanji liste čekanja, o čemu svedoči i potpisivanje zajedničkog dokumenta fonda i KCS-a – smatra naš sagovornik.

Najvažnije u reformi zdravstvenog sistema je to, dodaje on, što se može pratiti ceo tok pružanja zdravstvene usluge, od trenutka dolaska pacijenta u bolnicu pa sve do otpuštanja.

– Pružanje usluga trenutno nije fiskalizovano ni u privatnim klinikama, pa nam je zato važno da znamo tok usluge i novca. Uvođenjem dopunskog rada u KCS sve će biti potpuno jasno. Sva dokumentacija će ispoštovati pravnu proceduru, odnosno biće precizirano vreme trajanja intervencije, ili recimo koliko je stručnjaka učestvovalo u njoj. Pacijent će sve to dobiti na uvid i biće mu ispostavljen i račun. Naša kuća svojim kvalitetom, resursima i kadrovima garantuje pacijentima i korisnicima RZZO da će sprovođenjem dopunskog rada biti uvedena jedna vrsta reda u način lečenja gde svi dobijamo na kvalitetu – zaključio je Drago Jovanović

D. Davidov-Kesar

--------------------------------------------------

Novac dele medicinari i bolnica

U praksi će primena dopunskog rada biti sprovedena na sledeći način. Ukoliko je neko zainteresovan da u KCS recimo obavi operaciju takozvane rinoplastike, kojakošta 35.000 dinara, polovinu novca će dobiti tim koji izvodi intervenciju, a 50 odsto ide KCS-u za amortizaciju opreme, lekove i ostale troškove koje ova ustanova ima prilikom operacije.