Прождрљивица из Амазона

Од тренутка када се излегу из јајашца, мале пиране су наоружане смртоносним оружјем: снажним чељустима препуним оштрих и танких зуба. Младунци ових опасних риба које насељавају јужноамеричке реке из слива Амазона хране се воћем, семенкама, ситним љускарима и воденим биљем. Кад нарасту до четири центиметра дужине, већ нападају све рибе које им се приближе, одгризајући им парчиће меса и пераја.

Младе пиране удружују се у јата од двадесетак риба, које заједно лове и убијају свој плен. Ситније рибе хране се током дана, док одрасле пиране у лов крећу у зору или у сумрак. Сакрију се међу речно растиње и чекају. Жртву у близини могу да опазе по мирису или да, уз помоћ сензора распоређених дуж свог тела, осете њено кретање. Удружене, нападају и животиње много веће од себе, као што су кајмани, анаконде, па чак и говеда. Кад се гладне пиране устреме на жртву, вода се узбурка и поцрвени од крви, а од несрећне животиње за неколико минута остају само кости. У борби да дођу до што бољег комада меса, ове опасне рибе не гледају кога уједају, па тако често и сама пирана понекад настрада.

Међутим, већина од двадесетак врста пирана које пливају у рекама Јужне Америке је мирољубива и безопасна. Само се четири-пет врста ових риба ваља чувати, а једна од најопаснијих је пирана црвеног стомака. Име је добила због црвенкастог трбуха какав имају одрасле рибе, док је тело младунаца сребрнасто.

Пирана црвеног стомака може да нарасте до тридесетак центиметара и достигне тежину од три и по килограма. Пари се у кишној сезони – у априлу и мају. Мужјак ископа шупљину међу подводним камењем и биљем, а затим кружи око изабране женке не би ли је привукао. Женка полаже око 6.000 јајашца у спремљено скровиште. Пошто их оплоди, мужјак не напушта гнездо, већ упорно чува територију на којој ће се излећи његово потомство. Незваног госта ће отерати или појести. Кад се млади излегу, оба родитеља пливају у њиховој близини, штитећи их. Ипак, кад огладне, брижни родитељи често поједу своју децу.

Иако су застрашујуће и крволочне, и пиране имају непријатеље. Младе рибе често завршавају као плен других животиња, а одрасле пиране су најрањивије у сушној сезони, када ниво река опадне и рибе остану заробљене у барицама и издвојеним лагунама. Оне пиране које не угину због недостатка кисеоника у води појешће чапље и кајмани и покупити домороци, који од њихових оштрих зуба праве оружје и оруђе.