Рехабилитован пола века после смрти

Прокупље – На улазу у Прокупље из правца Куршумлије, био је млин Милана Данчевића (1873-1959.), велика и лепа грађевина на обали Топлице, чест мотив на разгледницама града. Био је то један од првих индустријских објеката у Топлици, који је у функцији био и годинама после Другог светског рата, све док осамдесетих година није срушен због – проширења пута.

Ни Милан Данчевић није доживео бољу судбину: 1946. године осуђен у Окружном суду у Прокупљу на три године затвора и конфискацију целокупне имовине. На његову жалбу, Врховни суд му је казну затвора умањио на годину и по, а уместо целокупне имовине – конфискован је само млин „са свим уређајима и помоћним просторијама“. Потом је, на молбу, Президијум Народне скупштине ФНРЈ помиловао Данчевића издржавања казне затвора, али је млин остао „друштвено власништво“.

Тачно пола века после смрти Милана Данчевића, донета је одлука о његовој рехабилитацији. Надлежни суд је утврдио да нису тачни наводи из оновремене пресуде да је Данчевић пшеницу и брашно, које је бивша Југословенска војска оставила у млину, продавао за време рата.

– Млин је, уствари, водио мој отац Стојан, а оптужен је деда Милан – каже за „Политику“ Милан Данчевић, који је и покренуо поступак за рехабилитацију свог деде, и додаје: отац је био активни сарадник НОБ-а, па су из млина партизанима дотуране велике количине брашна, а преко бране су ноћу из града превођени они који су хтели да се придруже покрету отпора. Заборавиле су послератне судије да су деда Милана и Немци притварали, заборавили су и да је, залажући свој велики углед и ауторитет, лично ишао код шефа полиције Драгог Јовановића са молбом да буду пуштени прокупачки гимназијалци и њихови професори – наводи наш саговорник.

Рехабилитација Милана Данчевића подразумева и враћање конфискованог млина. Али, од њега су остали само темељи у шипражју и делови разрушене бране на реци.