Rehabilitovan pola veka posle smrti

Prokuplje – Na ulazu u Prokuplje iz pravca Kuršumlije, bio je mlin Milana Dančevića (1873-1959.), velika i lepa građevina na obali Toplice, čest motiv na razglednicama grada. Bio je to jedan od prvih industrijskih objekata u Toplici, koji je u funkciji bio i godinama posle Drugog svetskog rata, sve dok osamdesetih godina nije srušen zbog – proširenja puta.

Ni Milan Dančević nije doživeo bolju sudbinu: 1946. godine osuđen u Okružnom sudu u Prokuplju na tri godine zatvora i konfiskaciju celokupne imovine. Na njegovu žalbu, Vrhovni sud mu je kaznu zatvora umanjio na godinu i po, a umesto celokupne imovine – konfiskovan je samo mlin „sa svim uređajima i pomoćnim prostorijama“. Potom je, na molbu, Prezidijum Narodne skupštine FNRJ pomilovao Dančevića izdržavanja kazne zatvora, ali je mlin ostao „društveno vlasništvo“.

Tačno pola veka posle smrti Milana Dančevića, doneta je odluka o njegovoj rehabilitaciji. Nadležni sud je utvrdio da nisu tačni navodi iz onovremene presude da je Dančević pšenicu i brašno, koje je bivša Jugoslovenska vojska ostavila u mlinu, prodavao za vreme rata.

– Mlin je, ustvari, vodio moj otac Stojan, a optužen je deda Milan – kaže za „Politiku“ Milan Dančević, koji je i pokrenuo postupak za rehabilitaciju svog dede, i dodaje: otac je bio aktivni saradnik NOB-a, pa su iz mlina partizanima doturane velike količine brašna, a preko brane su noću iz grada prevođeni oni koji su hteli da se pridruže pokretu otpora. Zaboravile su posleratne sudije da su deda Milana i Nemci pritvarali, zaboravili su i da je, zalažući svoj veliki ugled i autoritet, lično išao kod šefa policije Dragog Jovanovića sa molbom da budu pušteni prokupački gimnazijalci i njihovi profesori – navodi naš sagovornik.

Rehabilitacija Milana Dančevića podrazumeva i vraćanje konfiskovanog mlina. Ali, od njega su ostali samo temelji u šipražju i delovi razrušene brane na reci.