Касни провера партијских завршних рачуна

Радна група скупштинског Одбора за финансије, састављена од запослених у парламенту и Министарству финансија, спровешће у следећих 30 дана контролу финансијских извештаја странака за 2007. годину. Кашњење провере је постало уобичајено, између осталог и због тога што у Закону о финансирању политичких партија који се примењује од почетка 2004. није прецизно наведен рок у којем су странке обавезне да надлежном парламентарном одбору доставе завршне рачуне и извештаје о имовини.

Сем овог одбора и Републичке изборне комисије, која се бави извештајима о трошковима изборних кампања, за контролу финансирања странака задужена је и Државна ревизорска институција. Међутим, ДРИ није у могућности да обави тај посао јер нема ни одговарајуће просторије за рад ни стручне кадрове и у њој тренутно раде само два врховна државна ревизора.

Цесид и Транспарентност Србија и владин Савет за борбу против корупције указивали су у више наврата на неодговарајуће механизме контроле страначких прихода, слабости закона и на потребу његове промене, али и примене. „Ситуација је иста од првог дана вишепартизма у Србији, и пре доношења овог закона и после тога. По овом закону нико никада није кажњен, а ако су људи савршени, онда нам закон није ни потребан. Немогуће је да га нико није прекршио”, наводи Ђорђе Вуковић из Цесида. Он подсећа да Републичка изборна комисија, задужена за контролу финансирања изборне кампање, није контролисала ниједну кампању. Будући да је састављена од представника странака, важио је принцип да партије штите једна другу.

„Нико не може да ме увери да закон није могао да буде боље примењен, посебно у делу контроле финансирања изборних кампања. Слабости појединих његових решења не могу бити изговор за то. Ни РИК, ни скупштински Одбор за финансије никада нису испитивали да ли је било кршења прописа”, каже Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

(/slika2)Према његовој оцени, иако тренутно странкама одговара одсуство контроле, таква ситуација на дужи рок утицаће негативно на углед партија. И Вуковић сматра да ће странке пристати на промену или макар на примену прописа тек када осете да је отпор јавности велики и када процене да на основу те промене могу да профитирају.

Иницијативу за промену закона могли би да покрену посланици Демократске странке које је њихов партијски шеф и председник Србије Борис Тадић на последњој седници Главног одбора странке позвао да то учине у скупштини. Када ће се то догодити, у ДС-у нису могли да прецизирају. Портпаролка те странке Јелена Триван каже да је у партијским форумима већ било речи о томе и да тек треба да уследи јавна дебата којом ће бити промењена решења која су се показала као тежи пропусти. „Договором о формирању владе, борба против корупције означена је као један од њених циљева и већ је донето неколико битних прописа који регулишу ту област. Политичке партије не смеју да буду изузетак од борбе против корупције, тако да ће се и важећи закон мењати”, истиче Јелена Триван.

Када почне да ради следеће године, и агенција за борбу против корупције бавиће се страначким извештајима о стицању и трошењу новца.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

За странке са једним послаником по милион динара месечно

На рачун шест политичких партија које у Народној скупштини Србије имају само по једног члана, из буџета је уплаћено по 979.430 динара на име финансирања редовног рада за јануар. Та сума уплаћена је на рачун Демохришћанске странке Србије коју у скупштини представља Владан Батић, Социјалдемократске уније (Жарко Кораћ), Социјално-либералне партије Санџака (Бајрам Омерагић), Партије за демократско деловање (Риза Халими), Бошњачко-демократске странке Санџака (Есад Џуџевић), Демократског савеза Хрвата у Војводини (Петар Кунтић). Занимљиво је да ниједна од ових партија на изборе није изашла самостално већ на листама других странака или коалиција. С друге стране, Српска напредна странка, која у парламенту има 21 посланика, није из буџета добила ни динар, јер овај извор стицања новца закон омогућава само оним странкама на чијој су листи кандидати изабрани. Напредњаци због тога немају права на државни новац јер су њихови посланици изабрани на листи Српске радикалне странке од које су се у међувремену одвојили.